Male novine

Цео тај систем сведен је на један јединцати апарат одвећ лак са којим се прави лако пуњење балона у иољу. У колима се може носити апараткоји може давати три стотине кубаих метара гаса за сат. Ако се хоће да има још простији и преноснији материјал, треба упогребити једну супстанцију која, загрејана на ниској температури, ослобађа лако гас. Немци су експериментирали један метод који се састоји у разлагању воде реакцијом Хидратисаног креча и цинка на високој температури, реакција која се производи у једној носећој Фурунн, намештеној на колима. (СВРШИЂЕ СЕ).

КРИТИКА Стари Каилар, драма у нет чинова, од 3. Енерија и Диманоара. Музика од зајца. Редитељ г, Дветић. — Престављано 19 Јануара ов. год. Као што је романтика пређе била веома заступљена у књижевности у опште, тачо је била заступљена и у драми Постајала је читава школа, којој припадају и писци овога комада. Писци ове школе полажу сву важност на е®екат, на техничку страну не обзирући се ни мало на садржај тако, да у њиховим комадима налазимо и таквих ствари, које се противе и разуму и природи. И „Стари каплар" спада у ту врсту комада. Даван у Паризу још пре 30 и више година, он је има« сјајна успеха а и код нас се и дан данас одржава на репертоару. Сваки нозоришни комад има своју публику, која као што је нојмљиво, нема један исги укус. Некоме се донадају комедије, другоме трагедије, некоме опет сензационе драме. Тако и ,Стари каплар" има своју публику, због које ће се морати још дуго и дуго играти. Само је позоришна управа погрешила, што је овај комад дала у радни дан, кад је овај комад „љубимче" недељне пу€лике. Да је доиста тако, може нослужити као доказ синоћно вече, јер да је овај комад даван у недељне или празничне дане, позориште зацело не би било онако нразно, као еиноћ. Г, ЦветиЛ (Симон каплар) играо је врло лено. Ма да је и сам I омад до ■ста тужан и жалостан, инак је г. Цветић својом игром многој нежној госии сузу на око натерао. Пуол ка му је вешту шру и приЗг.ала, изазвавши ги три четири нута и поздрављајући га на отворен^ј сцени. Улога Петра Фрошара пуна је разних момената. Истина, то је улога, која одб«ја (|д с^бе и гледаоци се

гнугпају њега, ну вешт глумац може ипак да учини својом игром, да се допадне публици. Г. Ђурђевић имао је тешку улогу, али он ју је и извео на потпуно задовољство. Врло је лепо успео да изнесе дрскост и притворност подлаца Фрошара, који хоће на силу да приграби туђе имање. Кретање му је потпуно одговарало разним душевним расположајима и речима. У опште цела његова игра овог вечера била је — уметничка. Г-ђица Поповићева и г Гавриловић били су врло добри; исто тако и г ђа Цветићка а нарочито г. Павловић. Да споменемо још и г-ђу Лугумерску г. г. Ил. Станојевића, Станишића и Анастаеијевића, који су допринелн доета својом игром, те је комад ис пао добро. Мил. ПРИВРЕДА Бако се готови хлеб. - Благо земљоделцу. јер он не мора да купује хлеб, него га сам код куће готови, те тако не купује га по скупе новце, а бољи је од куповног бар стотину пута. Да богме, да сваки у својој кући ама и пећ а ако је нама, треба да начини, јер то бар не засеца дубоко у кесу. Зготовити хлеб од ражи врло је лако, о томе не ћемо ни писати, јер свака наша газдарица уме да га добро умеси, само ако јој јеквасацдобар. Али која газдарица хоће да умеси хлеб који је куснији од гужваре или гибанице, та нека не меће куповни квасац, јер она киселина одузме онај добар кус; у меето воде нека употреби млеко, ма и водом помешано, јер онда одузима много од гушика а и теста се куд и камо више добије. По великим варошима тако пеку хлеб и има пекара који по бООлитри млека дневно троше, па се пронашло да пекари од како млеком замешују много више ћапе, него док су водом месили, јер два пут више добију теста, него гато их млеко кошта. ПОСЛОВИЦЕ Бољенекдеца тебе моле, нег ти њих. Боље нек иросјаци пред твоји вр *ти седе, нег ти пред њини. Б >ље с губитком опаметити се, него с добитком полудити. Б >ље поклонити се по који пут више, нег ио који ред мање. Боље ноштено уклонити се, нег срамотно грдити се. Боље је сач^ вати се, него кајати. Боље сина у Турке отерај, него га с Ваахињом ожени.

СМЕСИЦЕ Највећи брод. — Највећи морски брод модерног доба „Огеа<; Еаз4егп" ишчезнуће за свагда. Њвму се мора цео свет дивити. Дужина му је износила 210 метара, ширина 36 метара, а дубипа 17 метара, гвоздена грађа тежина је 8,000.000 килограма, дакле 1,000000 кгр, више него што ће па риска АјФелова кула бнти тешка. Није било ни једнога иристаништа, у које би ова грдосија могла рат присгати. Машина, која је на завој направљена, има шест грдних казана, три димњака са парном снагом 1600 коња. Махине, које обрћу точкове, крећу четир казана, са два димњака и пресгављају снагу 1000 коња. Горива треба за њ дневно само 300 тона, (300.000 кгр.) Две стотине људи раде само код ма шина. На њему је могло стати више хмљада путника. Али је био и уређен само како може бити. Њега су градила два три друштва енглеска, а потрошено је 40 милијона, што је у време, кад је грађен грдна сума била (па и сад баш нијетако мала), Ова грдна лађа почела је да се ради првога Маја 1854 год. у В1аскуа11 у близу Лондона, а савршена је 1857 год. Чим је готова била одмах је употребљена за иренос емиграната у колоније крајњега истока. Затим су иренашане на њој трупе За у Канаду. Али нема сумње да је све то стајало грдних трошкова. Па од тога доба покушаше да је упогребе за намештање подморских телеграФских палам-. ра, јер сваки покушај који су је друге лађе покушавале, био је узалудан. И доиста уснехом круниса се овај покушај. Година 1868 већ еепомоћу ове лађе намести модморски те деФраФски паламар између Валенеије и Нове Земље, на дужини од4260км. И од тога доба „Сгса!; Еаз1;егп" и служио је само тој цељи. Најзад га ставише у пенсију. Дуго и дуго говорено је по свима деловима света о овом чудовишту. Има неколико година, како се говори, да се направи од ње сместиште угљена, али се не оствари. Данас се налази на реци Мерсеју близу Ливерпула, где ће кроз кратко време изгледати као какви костур, који ће остати дуго и дуго у успомени не само код мрнарскога света, ну и код обичних људи!

„Шта мислиш ти.мс?" „Па да, тата каже увек, да ти не би мог а отворити уста, а да кога не оговориш. и

ШАЛА. Љубоиитљивац. „Тетка, молим те отвори мало уста!" — „Али зашто?" — „Хоћу да видим, има ли тата пра-

вп."

ТЕЈГЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" Берлин, 20. Јануара. Државни секрегар Шелинг цостављен јс за министра правде. Лоидон, 20. Јануара. Министар засгуиник дииломатског тела изразио је асустро-угарском посланетву саучешће у тузи. Принц целски неће сад ићи у Ницу већ у Беч да присуствује свечаном погребу царевића, где ће бити сви чланови краљевеФамилије. Краљицаје ""елеграФским путем изјивила аустринском цару своје саучешће. Солзбери је по бриганском посланству у Бечу изјавио своје сажаљење. 11ариз 20 Јануара. Комора је предала Жуванселу нознату интернелацију на коју је одговорио после дуже дебате Флоке као и на законски иредлог о критинијуму. Беч 20 Јануара. Погреб царезаћев мнсли се да ће бити у уторак по подне у 4 часа. Чује се, да је цар изразио жељу, да ее тај погреб на прост начин изврши Спровод ће се кратким путсм упутити кроз варош у калуђерску цркву, где ће се у гробницу положлти тело. У недел,у у вече тело ће ее из спаваће собе пренети у двсрску цркву. V понедељак нре подне тело ће се изложити ириступу света. Велике улице у вароши неиреетано су у жалости. РиМ 20 Јануара Крисни је саопштио комори смрт принца РудолФа и моли за овлашћење да взјави народу аустроугарском са осећања велике жалости италијанског нарламента. Председник коморе на то изјављује да је комора дознала с болом жалосан глас о великој несрећи царске куће. Беч 20 Јануара У1епег 2еИ;ипд у неслужбеном делу свом доноси како је нри ближем констатовању преминулог принца нађено 4п се аринц убио сам, а не да је умро од капље као што се мислило. Др Видерхов нашао је рану на глави принчевој по којој јр, судећи морао принц одмах издахнути. Недалеко од принца нађен је револвер близу његоведесне руке. По даљим окодностима суди се да се п1 >инц \'био у несвесном стању.

тра. Ваздух и вода уздрхтале од пуцњаве. У томе са Галере спустише безброј чамаца која се у другом низу приближаваху ка они млади племићи, који су пратили Капела у овоме рату. Галере беху искићене многобројним заставама, а па крововима беху упарађени војници и мрнари. Кад се Капелов и осталих пратилаца, чамци приближише Лиду, свечано поздрави Дужд враћајуће се победиоце, пошто му је Каиело у кратким потезима ноднео извешће о победи над Ускоцима и уништење Сења. После тога пристадоше и остали чамци у којима беху заробљени ускоци. Њих предаду Прокураторима заједно са задобивеним троФејима, што су победиоци донели са собом. Уз бурне, хиљадугласне усклике, изађе Дужд са Капелом код Лида на острво св. Николе, и оду у малу црквицу на св. Николи, да се помоле богу за сретну победу. Сенатори и официри који су се повратили из борбе ишли су за њима , док су

копљеници начинили шпалир од обале до црквице, задржавајући навалу света. Грмљава топова престаде — сад се зачуше звона. Сировод се крене цркви где се сврши служба. По свршеној служби, иозове Дужд коме се је свагда налагало дч тако чини — Капела, оФицире и остале племиће у Дуждеву палату на свечани ручак. Томе ручку свагда су присустволи Савет десеторице и четрдесеторице. Многобројне гондоле дођу до степеница олалских код нијацете, где се искрца маса народа. И овде беху копљеници од обале до Дуждеве палате да одрже слободан пролаз. Међу тим је Дужд са нестрпљењем тражио међ вративше се победиоца граФа Ореста МираФорија. Заробљени Адмирал требао је да буде уз Канела. Узалуд га је Дужд тражио очима. Може бити да се разболео Адмирал, или је био тако ослабио да није могао лично участвовати у овој свечаности, него је остао на којој Галери. Са нестрпљењем је очекивао Дужд тренутак кад ће да говори са Капелом. Све донде, док не пођоше пијацети, није мо-

гао да га упита о старом Адмиралу , јер су око њега били чланови високог Савета па би то било противно прописаним нравилима. Чим је Джд ушао у гондолу са капелом и био на тамо са њиме, употреби ту прилику. „Узапуд сам тражио очима у вашој пратњи старог граФа МираФорија, који је тако дуго провео у ропству , племенити Капело," рече Дужд. ,,Је ли дошао са вама ?"

(наставиће ее)