Male novine

ностуицима да се удобри бвв. краљу те мисди 'да на тај вачин изглади онако оштре и грубе речи, ко,е је бив. господар у своје време рекао о данашвем минпстру полидије?! * Престају. „Новости" у свом броју од петка јављају да престају даље излазити. 1Бин уредвик доноси о томе кратку изјаву, уверавајућн да ће вратити новац оаима који су више нлатили, и називаЈЈћи нитковима оне који су му зајели претилату. У исти мах взјављује да он не баца сасвим перо из руке, јер му „оно треба да се разрачуна с браћом радикалима." Каква ли ће то разрачунавања битв? * Правила класнв лутријв. Јучерашњи број службевнх новпна доноси „нравпла управе српске државне класне лутрије за привредне циљеве" нрописана на основу закона о српској државној лутрији од 21 апрвла од 21 априла 189о год." * Упутничка радња. Г. мпнистар народне привреде решио је да се службе упутничка и доплатна од 15 јуна о. г. врше и код поште у Врњачкој Бањи која је ^овлашћена да врши иснлате за поштанске уиутиице до 200 динара а за телеграФ1ке до 100 динара закључно. Пошиљања с доплатом примаће у и отправљаће до 200 дин. закључно. * Убијен хајдук. Ђорђе Ристпћ Ђовиш, из ЈХалинаца скр. књажевачког, оглашени хај»ук, убијен је 5 о. м. у Лалинцима. -О <!> ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Херцвговина пред делегацијама. На пптање взвеститеља у иогледу олакшица колонизације у Боснп п Херцеговпни досељенвцима из западне Галиције, в е ли министар да ће он од своје стране драге воље подупирати те колонизаторне тежње у земљи. Он мислп такође, да колонизацпјп у Босни тиме неће стајати на путу неуклоњиве тешкоће. само да мора он с практичног гледишта упозорити на то, да ораће земље без власника у Босни у опште скоро и нема, а да се обрађено земљпште усљед кметских одношаја не

може тако лак > добита, јер се зем љиште може купити једино у пристанак аге и кмета, који једини имају право нрекунно, тако ла свако земљиште, које се има продати, мора се пре нонудити кмету уз исту цену, уз коју би ју други купио. С тога би за колонизационе сврхе биле у првој линији државне шуме, које треба пре свега сасећи. То пак претпоставља, да се насељеници, који ће посветити се тој задаћп, за тешку радњу могу употребвти, друг", да се могу дотле, док се шуме сасеку издржнвати Мпнистар би био приправан, ако се ту радп о насељенпцима, који су важии у економском погледу, наранно у сразмерној мери, дати зч такве сврхе помоћ из земаљских средстава. Наиослетку упоз^рује министар на то, да успех кглонизације знатно зависи од тога, да буде земљиште што више >огуће слично ономе, из кша су се досељенпци одселпли, јер би иначе било врло лако, како нас искуство учи, неусиеха. На примедбу известитез>а о агитацијнма, које се у веком делу туђе штамне опажају у ооследње доба, не може мпнистар сакрити. да се у добу од < сам до лв &десег месеци Фактично стало жестоко агитирати у једном делу спољних часописа, па да се и сада агитира. Те аг !таци.је нису тако нап рене против Босне и Херцеговине, колико против т та, што смо ми у овој зсмљи. Ири том се најфантастичније претерива, у опште бирају се што гора средства за наиадаје, да се по аже, како је слаба аустро-угарска управа Босни и Херцеговпни, и како би бало сходно кад би се ова земља једном ослободила од притиска тога несноснога госиодства. У ту сврху не пропушта се извашаги пози г 1Ивне чињенице или о накве, које се држе таковима. Као пример навађа министар неке од таквпх нападаја вз разних агитаторних часописа. Надовезујућ на то министар може изречно констатпрати, да је упркос што је новинарство агититврало и нашло приступа у земљи; тамошњи положај остао не само сас ,им нормалан, него да тамо нема ни трагакаквој узрујаности. Последња епоха иружила је евидентан доказ томе, и то за време великог црногорског исељења, које се је догодило услед тамошње јалове жетве, које су, као што је позвато, у носледње доба учестале. И у Херцего-

вини било је таквих јалових жетава па би било сасвим природно, да су се и оданде почели људи сешта. Наравно, а - итације наје нј овде Фалило. а поменута часоаиси су мног допринашали, да то и овде мзнесу. Тако се још у јесен прошле године у овим листовима читало, длје 3000 људи, нагнано глађу, оставило Херцеговину. Исте вести шириле су у већој или мањој мери по свима часописима, шго нпје пречило, да се, кад се та верзија није могла више уздржати, стало говорити како је влада настојала спречити и ељпвање силом, шта више подмићнвањем иссљеника — иа к^ји начин није позннто. Босанско-херцеговачка влиа учинила је своје, што је морала учпнпти према тој агитацији: пастојала је свим средствима д< ублажи послешце јалове 'жетве, да становништво не буде присиљено тражити сиољних извора за услугу. У том погледу није се влада жацала ни^акових жртава, да прибани домаћем становништву у његовој земЉи средства за заслугу, да може живити. То се поименце постигло утемљењем потпорне закладе и с повећањем до сада већ ностојећпх заклада, затимзаатЈшм разграњењем водених грађевина које су се већ почеле градита и које су опредељене, да доселе јалово земљ лпге претворе у плодно, затим градњом разнпх нутева иг.д. Особито почело се на мах градитп два пута, к^ја пмају велику важност ке само за свакога, него и у војничком погледу, које се јевећ одавна засновало, ал која 5и се тек касније гр .)Д ла, а то само за то, да се велнком делу становништва прпбави тиме заслуга. Крај свега тога помогло се је свуда, где је нужда изаскввала, предујмовпма без камата из земаљскпх средстава за набаву семења. Тпме се постпгло то, да о каквом исељивању из Херцеговине не м же бати говора. Ио исказпма изнаша број особа, које су оставиле прошле годане ове крајеве 112, гдкојихпма само 19 мушкараца, тако да се није више од 19 породица иселило. Министар може на основу свега овога поново констатпратн као најсигурније, да у целој земљи нема нигде^ни трага каковому абнормалном стању. Дуже се претресало о оном месту извештаја, које гсворп о државноправном питању.

Заст. др. Пленер изјављује, Да делегацијнма неприпада право вотпрати босански буџет. Њима се само ставља до знања, као што ивдијскн буџет енглескому нарламенту, али влада је одговорна за управу Босне н Херцеговине, Усљед закона од год 1881 морају се што је више могуће издатци покритп с примањем. 11о • једпни жељезнички закони за Босну налажу изрично, да се сувишцп употребе за отплаћпвање и за камате, напредујмове узете из заједничких актава. На основу ових одредабАбн се односна тачка имала ставати у босански буџет. Говорник би желио имата взвештај о же.4езничким предујмовима, који су до сада Босна нодељена и о том, како су се отплаћивале ка«ате и враћали 1-овци. Заједничка мпнастар ФиаанциЈа Калај обзнањује да се сада босанско херцег.)вачаа војска сасгоји из 32 сатнпје пли 8 батаљуна. К овим ће наскоро надоћи на ново 4 сатније, тако, да ће на концу 1890 годане босанска војска ^матЈ 40 сатнија и 10 батаљуна. На изванредно повољне примедбе које је застуинак Сус учинио о богаству земље на минералним изворима, минисгар је констатирао, да иосвуда сачињавају они добро врел I доходака у земља. На питаље делегата др. Катрајна, да ли су встините вести, које циркулишу по новинама, да ће се босаиско-херцеговачке чете стављатп у гарнизопе монархпје, изјавио је министар. да у ов јм облику вести нису истините. Блада нпје наумила трајпо настанпти б<санске чете у гарнизонс монархије, она је само наумпла наскоро два батаљуна прикључити маневрпма, а то сам'> с тога разлога, да им се пружи прилака маневрирати с повећим коровима, што у Босви ни ; е могуће. Ту се радп само о ваљаном војничком изображењу босанеко-херцеговачких чета које су већ данас добрЈ дисцннл^нвране. Њахово б >равиште у мопархији ће трајата 12 до 14 дана, на што ће се опет вратпти у своју домовину. Тпм је оншта раснрава закључева. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Оснажена пресуда. Бугарскз главни војни суд оснажио је иресуДу вааредног судг, донесену о

подлиста; КРВАВАГОДИНА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(101) Ето тако у том положају, без помицаја, провео еам целу ноћ. И целе те ноћи био сам као у неком тешком ааносу и бунилу. Целе ноћи чуо сам како стража хода поред мојих врата; како војник трупка озеблим ногама, звецкара пушком па онда нешто шапуће; како се ноћне иатроле сретају и дочекују, вичући из свег гласа : „Отој! Ко иде?" У два маха чуо сам и како протутљаше и некаква кола. Дакле, ово није био сан, није било ни будпо стање, јер те ноћи ни један осећај

није прошао кроз мој мозак, бар није оста вио никаква трага у њему. Ја сам личио на човека, кога су на врх високе куле млатнули полугом по глави, он се смандрљао, нао са страховите висине и где је пао ту је и остао. Био је још жив, али још у бунилу од страшна удара. Већ је у велико било разданило кад сам се пренуо из овога заноса. Подигнем се и седнем на постељу. При нрвом покрету окови зазвечаше и мене чисто нрође нека језа. Гледао сам дуго у ово мрко гвожђе и оно ми је изгледало као сплет гуја, које су се обавиле око мојих когу Бацим по'леа по мојој жалосној ћелији. У десноме углу био је узидан у дувар по велики долап. У углу спрам њега стајала је мајушна блехана иећ. Иначе ћелија је била нразна и гола. На два три места вирили су из зида велики мертечки јексери, који су се л '.ко дали ишчупати. До про !ора стајало је неколико нов-ћих комада разбијеног прозорског стакла и два дугачка и иоширока парчета беле тенећке. Ови нредмети привукоше моју пажњу. Иаде ми на ум како су ми јуче одузели чак и златну иглу из вратгп мараме, да се

њоме, бајаги, не убијем, а овде стоје читави паламари гвожђа и комађе тенећке, којом би, као бријачицом, могао прерубити гркљан. Моја ћелија имазга је прозор, алипред тим прозором расла је дебела лоза чардаклија. Њене густе гране и широко лишће заклањали су цео прозор а неколико сочних ластара провлачило се кроз прозор чак унутра у ћелију. Већ ова лозазаклањала је јако светлост напрозору. Но власт се није могла само у то поуздати. Поред лозинога заклона прозор је још био закован нонречним даскама Но ма како да су даске брижљиво једпа до дру! е ређане, између њих је опет остала по која пукотина и моја ћелија добијала ,је светлост једино кроз те нукотине. Али мо.је очи већ су биле кавикнуте на таму и ја сам и у овоме сумраку доста добро видео. (Наставпће се)