Male novine

шењем утврђује акт бив. г. митр. Теодосија, а међу тим је развод брака признат као незаконит и неканоничан. Кад је бив. краљ Мидан доцније еазнао шта управо значи решење архијерејског сабора, издатог њему, он је отшао одмах нрвом краљекском намеснику и нротестовао уз највећу претњу, позивајући се на 4. тачку погодбе између њега и намесништва пре абдикације, да се намесништво неће упуштати у нитање развода. Г. Ристић, и сам изненађен целим обртом ствари, јер је и сам миелио да се рсшење г. митрополита Михаила, изданог бив. краљу Милану одноеи на решење бив. митрополита г. Теодосија о разводу брака, а не на решење које је садашњи архијерејски сабор издао краљици Натаднји одмах је телеграФисао влади и г. митрополиту и тражио у овој сгвари разјашњење, тим нре, што су, како се чује, и влада и г. митрополит пристали да се у то питање не улази. Услед овога веледошлоје намесништво у сукоб с владом и с г. мртронолитом. А како ће се овај сукоб свршити, идемо да видимо, и о томе ћемо известити наше читатеље. Пронесен глас, Јуче ее но вароши пронео глас, да су у Пожаревцу били неки озбиљни нереди, налик на овд. нереде 14. маја пр. год. Као узрок тим нередима наводило се то, да је; неки радикал оналио нтамар г. Рибарцу | адвокату, бив. нар. носланику, да се око тога изродио велики неред, у коме су учествовали чак и касапи са сво-1 јим касанским ножевима, да је било и мртвих и рањених, да је унраво био читав дар мар. Ми смо сматрали за нашу дужност да се о овоме гласу одмах распитамо у надлежноме министарству, и отуда смо од начелника добили одговор да од целе ове етвари не стоји ништа у истини, да г. Рибарац чак није у Пожаревцу но у Врњцима, одакле се снрема да иде у Чачак на либерални збор. * Отишла жандармерија. Јуче у јутру огишао је у Пожаревац један одред | жандармеријске коњице, а одатле ће у село Кобиље. Узрок овоме одласку жандармерије у овоме је. Нре кратког времена десило се у Кобиљу једно убијство, за које ее иосумњало да га ј јс извршио чувени хајдук Петар, који је родом из Кобиља. Начелник окружни, реФеришући г. министру о овој ствари, тражио је за сваки елучај жандарме, јер се силом, којом он раенолаже, неће моћи ништа учинити,

ако је то одиста хајдук Петар. И на ово тражење г. министар је наредио, да у Кобиље оду десет жардармеријских ко&аника. * Комесар. На извићај кривице, за коју онтужују г. Бладу Милојевића уредника „Малог Лиета", одређен је као комесар г. Божа Гавриловић члан унраре вароши Београда. Вратио се. Намесннк г. Белимарковић вратио се из бање јуче у јутру.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Рударска слава у Костоцу. „Грађа-; нин" јавља: Као и еваке године, тако и ове нрославио је костолачки рудник дрвеног угља своју славу. Ова рудар- ј ска слава сасгоји се у томе, јцто ее ј рударским радницима да прилика да [ могу један дан нровести у вееељу, у игранци. Слава рудника косголачког ј иада на светог Проконцја, али је ове године о д л о ж е н а за ирошасту не- ј дељу. Свечаност је испала врдо депо, а и време је било новољно. Пре нодне рад-! ници су ишли унараЈ>ени, обучени у рударско одело, у цркву „Рукомију." | По подпе је на мајдану била и гранка, на коју се беше искупило доста гостију из Пожарсвца, а сем гога доста света, обојега пола, из Костоца и неких оближњих села. Уз свирку банде играле су се народне ерпске игре. а коло беше врло мешовито, јер смо у њему могли видетп заједнички нохватане: Србе, Чсхс, Немце, другчије н не може бити у једној колонији, која се налази на раскршћу истока и занада. Закупник је ночео подизати један нарни млин, који ће можда још ове јесени бити готов. По зградама, реду у мајдапу н осталоме, може се видети вредна и усталачка рука, која је у стању, наравно уз нрипомоћ доброг канитала, да из иустоши начини плодно ноље, и да из камена злато етвори. .Једино, што нам је у очи пало, и што срнскоме оку никако не може пријатно бити, то су оне рударске капе, које еу проста имитација аустријске војничке униФорме. Ми држимо да би г. Вајфсрт добро учинпо, кад би у т српској земљи, у земљи која тако велико гостоиримство указује странцу, поштовао српске националне осећаје, и никако не давао прилике синовима ове земље да иомисле, како сс намерно све пгго јс наше багателише, а све

што Је аустриЈеко уздиже и пропоРУчује. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Одбијен захтев. „Тајмсу" телеграФишу из Беча, да је Порта саопштила грчком патријарху, да она не може да уважи њен захтев да бугарско свештенсгво носи друго одело, различно од одела грчког свештенства. Порта је нсто тако одбила и захтев да у службеним документима бугарску цркву зове шизматичком. То су, вели, догматичка иигања, у која. турска влада не налази за. нужно да се меша. — Исушено језеро. Крал,евинаГрчка новећада се сада за 300.000 јутара врло лепа и плодна земљишта, јер је иеушено велико језеро Конаие. Тај огроман и гежак рад траЈ 'ао је нуних 40 година. Мисао да се исуши то језеро, врло је стара и потиче још из класичног доба. Још Александар Белики покушао ј е да то учини и тај посао био поверпо Кратесу у Калкизу, али је брзо морао од тога одустати. Пре четрдесет годнна узедо је тај носао на себе неко енгдееко друшгво и утрошило је око сушења иреко 30 милиона динара. Веле да је исушено земљиште врло плодно те ће на њему ссјати најнре шеницу.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Изгорела шума. Мала шумица и.чмеђу Барцоде и Мирамаре код Трс/га, заиалила се пре четири дана од варница са железничке локомотиве, тс је због веома јаког ветра, сва изгорела. Шумица јебила својина јужне железнице. — Откривен споменик. У Фернеју су открили 15 о. м. сноменик Волтеру. Светковини су присуствовали Француски сенатори и посланици народни и неки чланови женевске владе. Млади кинески цар од неког доба је уобразио да ће га потајно убити. У погоње време десило се внше едучајева, који су врло неповољно утицали на ћуд младог вдадара небеског царства, тс му силно иотресли нерве. Најнре сс завадио са својом мајком царицом, а то му је разоридо мир н срећу домаћег живота. Прилике у његовој држави исто су тако врдо неповољне. на југу еве више нродиру Французи а на северу Руси, Финансиеке нсприликс не могу се отклонити

јер није успео да склопи већи уну трашњи зајам, што га Ј 'е био раенисао, и најзад задесила Ј 'е и државу, од кад је он сео на престо, велика едементарна несрећа, која Ј "е нондавом уништила северне краЈ - све царства. Сем тога десило се ту скоро, да је неког његовог .љубимца ударила канља, ношто је сат пре нопио случајно чашицу чаја, која је била намењена Цару. Женски одбор за светску из ложбу у Чикагу. Светска издожба, коју спремају у Чикагу, имаће нешто ново, што ми у Јевропи још нисмо имали. Централни одбор за свстску изложбу ју Чикагу решио је ту екоро да се оснује женски унравни одбор, у коме ће биги из сваке савезне државе но једна заступница са замењеницом. ЧлаI нице тога одбора нредложиће номенути централни одбор, а наименоваће их I преседник савеза. Одбор ће носити назив: „Женски одбор за кодумбијску светску изложбу." То је опет нова тековина на нољу женске еманципације ;у новом евету. Велики пожар букнуо је нре неки дан у Јанош хазу, у Маџарекој, који је довео до просијачког штапа 150 нородица. Пожар је уништио не само Нзихове куће, но и сву имовину, као и пољоприврсдне снраве. — Ухапшен архимандрит. У бечком Новом мссту налази се већ неколико дана у затвору неки румунски архи мандрит, Венијамин Попеску, који је тамо нроеио милоетињу за грађење цркава. Издавао се за доктора богословије из Румуније, а није знао датински. Сем тога био је без сваких путних иснрава. То се иолицији учиј нило сумњиво, за то га је затворида. Опило се читаво село. У Колинсвиљу, у Америци, било је све становништво, па чак и жене и деца, све до нретнрошле недеље сваки дан пијано, а ево зашто. Теретни воз, који је преважао ниво и друга пића, срушио се е једног моста с висине од ; 15 метара и сва бурад, у којима је бидо разног адкохолног пића, подупала се. Кад су сазнали за то, људп похитају на то место и као Израиљанн у иустињи ночсше у разним еудовима носити гај божији дар, који им је тако изненада дошао, те су њиме ночели квасити грла. — Румунски краљ путоваће у пО; ловини августа у иностранство, на ћс за то време нредати унраву нрестолонаеледнику Фердинанду. -— Закопано благо. Ири рушењу бечког старог бургтсатра нашли су нре неког времена старих новаца из

ПОДЛИСТАК КРВ&В& Г0ДИН1 (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) НОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровић .->,<- (12«)

Свуда у наоколо влада гробовска тишина, ни откуда. никаква гласа, нигде жива створа, само се овда онда чује звека стражарског оружја, чује се смена војничке страже, или но1шо дозивање стражара и:; далека и дочекивање патроле. Ова непрекидна, вечита ноК, која влада у тавници, верна је слика оне страховите таме, која влада у душама апсеничким. И ту се све смркло и стуштило. Ни откуда никаква гласа, никаква јава, никаква знака шта ће бити с њима. Тринаести је већ дан како лежимо законани по оним г]>обницама и ништа да чујемо о себи: шта нас чека, шта Ке најпосле бити с нама? Над

нашом судоином царује страшна неизвесност. Па Ј - едан пут, тринаестог дана, око 4 часа по подне, ненадно се отварају јТавничка в]>ата. Хапсеник је изненађен. У то доба тавница се викад не отвара; то није час кад долази дежурни ОФИцир да доту]т комад хлеба и тестију воде. У тавницу улази војнички лекар, за њим, наравно, дежурни официј ), који вриш дужност тавничара. Лекар пита хаисеника како је са здрављем, за тим му ставља иитање: Можете ли издржати пут? А?! Дакле некуда ће се путовати! Но хапсеник се узалуд стара да дозна куда, гсад како ће се путовати ? Лекар вели да он о томе ништа не зна, само има налог да ирегледа хапсенике да ли су за пут способнн и могу ли издржати иутне „штрапаце ?" Официр не вели ни то, он не велн ништа — његова је дужност да ћути. За хапсенике он је мутав. Једноме од њих двоице (два дежурна ОФИцира) изгледа да је то било тешко; другоме је било све једно. Преглед је био врло кратак. После два трн минута тавинчка се врата опет затва-

рају, кључ опет шкрипне; опетнастаје гишина и мрак. Хаисеник остаје сам, он је узбуђен н узнемирен овом вешћу. С једне стране он се радује томе путу. Све једно је куда ће се ићи, само нека се куд год иде; нека се ма шта промени у овом његовом једноликом и несносном сгању. Само нек није вечпго једно те једно, нека се ма шта измени, па ма то била и промена на горе. Али одмах за тим набтаје мучење оа тешке неизвесности. — „Путоваћемо! Али куда ? Куд нас то воде ? Шта ли ће с нама? Да нећемо нокае пред какав војнички суд, па до у јутру све да буде готово" . . . — „0, кад би се један нут само све то свршило, па било како било; нустили, убили — што му драго, само да се једном види ма какав крај овој страшној неизвесности" . . . — „Путоваћемо! Како ли ћемо иутовати? Јамачно у робијашким колима? Да ли има тих кола за све нас? Да ли 1 ј С нас бар за време путовања саставитн?. .. Или ће нас можда терати пешке? Није ни то немогуће. (Н аставиђк ге.)