Male novine

тужиоци ни њихови заетуиници је с тога претрес оддожен.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ*) Госиоднж цре .днмче. Ви сте у вашем цењеном листу

те | у суду оишгине нишке еве од 1. марта ове године до сад. За све ово време још нема нресуде ни решења, да је ко суђон и осуђен за ма какву нревару при куиовини жита на овд. нијаци. Позивам, да „Слобода" изнесе такву нресуду и решење, да побије ово моје тврђење. А дотле ја овим ч>актима одбијам дажне бедешке „Слободе" као члан власти, која је тим

„Мале Новине" бр. 203 одштамнали клеветама, као грађанин ове варонш, из овд. листа „Слободе" белешку под којој желим леп глас п углед, као чонасловом „уређујмо нијацу" где се! век, који жели лравду и поштење. преставља чјдо од каишарлука нри Надам се, Гоеподине уредничс, да куповању жита, и нреставља оиасноет, ћетејнзволети штампати ову исправку, даће се тнм претстављеним каишарлу- кад видите колико сам заинтересован,' ком ншпка шџаца обрукати, упропа-; и благодарећи вам на томе у напред стити; па довикуЈб за помоћ „уређуЈмо . осха ј ем пијацу." '' Ниш, Савршено верујем, да сте ви из 13. августа 1890.

С ноштовањем Васо Ђ. Кољевић председав. чдаи ошпт. суда.

ИЗ ВАЛКАНИЈЕ

дооре шшсре одштамнали у вашем листу нсту белешку. .Јер како је истом белешком претстављена сгвар, свакоме ноштеном човску. мора бити дужност подићи гласа, да се каишарлук утуче, н заштити ношгена куповина и нродаја на свакој нпјаци, а нарочито нијаци чувенога н виђенога града Ниша. Дакле и треба тако подићи ј Проглас. Вугарски емигранти изгласа, кад би било таких случајева. дали су проглас поводом Пањичина стреАли, хвала Богу, таких случајева љања. У прогласу се набрајају врлине није било и нема на нашој пијаци. нокојникове, славс со његовс заслуге То је пуста лаж, срачуњена за мане за отаџбину, прети се кнезу и влади вар, да врбује сељаке сад пред избор ј и задаје се вера нред богом и људима, посланика. Вајаги радикалској „Сло- да ће се неуморно нродужити дело боди" нреиуче ерце од бриге за нија- ослобођења које ј *е Пањица ночео цом нишком, за ондашњим сељацима! и да ће со његова мученичка смрт Према овоме, баш том лажном и тендециозном белешком нодмукло се напада на глас и углед нишке нијаце и нишко општине, за то што је ова варош и онштина либерална. Општинска власт требала би да „Званичном исправком" жигоше и одбије ту лаж. Али оншгпнска је власт дигла руке, да више и не гледа на тај лист,

ноЈавити на н,еговим џслатима.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Смртна казна. Поводом варварске казне, која је помоћу електрнцитета пошто је дала тужбе што раније ис- извршена над Кемлером у Америци, правке нису штамнане, и чека на суд- о чему смо ми говорили, у јевроиској ску нросуду, да она екине маску са: штампи наб]»ајају се разни начини подмуклихи нашквилантских нападања ! смртнс казни, који се унотребљују. истог лиета. : Смртна казна укинута је у Швајцар

Но ја миелим, да нри нстој одлуци

ској, Норвешкој, Данској, Холандијп,

оиштинске власти не морам сстати и ! Португалији, Румунији и већини швај * а ви цим (а ово : ^арских кантона; за тпм у већини ренубдика јужие Америке. Али у овим

једнога новинарског лпстића, нод репуодикама она јс замењена батинама ом „Слобода" него ово иотиче, шт0 ИП Ј° ни мадо лакше - * Бслпци

Ја као члан њен. .)а вндим, да иап1квилантско нападање није ствар само именом V—, ј . . . ОВО ее захтева п скуно плаћа, са је-! см Р тна казна ИИ Ј° у «инута (1с Јпге, днога кећег мсста. Садашња влада I али С( ' '^ктички никад не употребљуЈе радикална нослала је овамо једног! а ;!амењ УЈ° се вечитом робијом, која млачог новинара и плаћа му пет сто- Ј с 110 нскад т0 ,, ка °Л емрти. отово јо тина талпра плате, те оп шарабата ио ј т0 нсто 11 У ИталиЈн. За случаЈ да „Слободи." Ја тврдим јавно, да овдс! се изврши смртна казна, у ИталиЈи небн могао опстати ии тај новипар са и 1>елги,и употребљују гилотину. На,гнојим пашквилантскнм шарабатањем, ' |сш1 "' сс "римењу,к смртна казиа у нити лист „Слобода,"' кад влада неби | Епглеекој. Она ее извршује у унудавала за њих пст стотина талира го-! трашњости хаисанскпх завода. Предишње! У осталом и ви сте већ имади 1 ступника мету на трап са замком око прилике бележити, како еадашња влада ! »Р ата - Т Р аи се отва Р а ' он пада ' кн ' 1ма тражи по каквог Балачка, да за њу "У се и Р едоми 11 СМ Р Т наст У на после пшие лепе ствари, и како се П р 0С ла- поколнко еекунада агсниЈе, .V Аустрији вила толиким примерима. како достој- 1 кажњава ЈУ СК .°Р° так0 нсто ' Ј 1, в Р" но врши нрограм радикалне странке I м аниЈнодсецаЈу гдаву еекиром. У Шпа и како јонг вишс достојно чува ус-. НИ Ј Н кажњеног удаве. У мусломанским тавност, законитост, углед и досто- земљаме га ЈТ ан и Јатаган истиснули су јанство наше Краљевине! |;олац ' Алисс он п0 некад ииак >" п0 Ј _ ! треољује. 11ре неколико недеља стоПа ето, гата се за ;>00 галира идаге ТИ]1а бунтовника набијена је на конпше у „( лоооди у елаву програма ј 1Јеве И у тем ко ј и води у дворацмаро радикалне странке, за хвалу и дику | кан<ЈКОГ императора и прест авниц1 радикалние владе. Ја ноново тврднм,

:ресне статистичке иодатке о амери:канским милионарнма. Први милионар :достојан тога имена, био је Француз ио имену Жирар. Он је од слуге у Кајути постао матрос, а за тим капетан једне трговачке дађе. За време јједног путовања те лађе, он нађс у нртљагу једнога иусника који је умро од жуте грознице, знатну суму у злаТ У) К0 ЈУ нико није тражио. Тај канитал, пуштен у обрт за времс рага 1812—1815 године, тако је нарастао да је бившн слуга у Кајути кавештао , својим наследницима 6. милиона долара. Аетор, који је оставио 20 милиона долара, такође је екромно отночео своју каријеру. Он је емигрирао у сједињене америчке државе 1783 г, и продавао виолинс и друге музикалне ; инструменте, за тим се одао наснекулациЈ*у и земљама. У ЊуI Јорку је 1865 било свега 11 крупних милионара, од којнх су само двојица била јанки, а од осталих су 4 Немца 2 Шотландца 2, Француза и 1 Јевврејин. Сад број тих американскпх набоба нзноси до једну хиљаду у самом Њу-Јорку— Брак и цена хлебу. У „Вансс!"-у изласиннтерссна лекција доктора Огла., коју је читао у статистичком друшгву у Лондону о односу између бракова и цена хлебу. До сад се др жало као непобитна поставка народне економије, да број бракова међу радницима расте кад цене хлебу опадају, и обрнуто. Огл говорећи о становнишгву Енглеске и унотребљујући ци ч>ре за носледњпх 70 година, доказује, | да се велике цене хлебу и увећавање броја бракова, еем малих изузетака налазе у управној сразмсрн. Цене хлебу за енглеско становништво, којс је више индустријско но земљорадничко не могу да служе као непосредно мсрило за благосање. Већи дсо шенице у Енглеској набавља се из иностран; ства н колебања у цснама шенице у вези су с нромењивим трошковима на фрахтове. У перноди велике ировозне цене и ценс су шеници велике. Али нровозна царина расте, кад трговина цвета, и обрнуто. Одавде излази, да нериоди екупих Фрахтова па дакле и велике цсне шеницн надају у доба ведике живости у индустрији, и онда радник добија могућности да се жени.

ТЕЛЕГРАМН 8. АВГУСТА

Веч. Неки листови ј *авили су, да је српска влада у последње време послала бечком кабинету енергичну ноту, по којој Србија сматра трговачки уговор са суседном монархијом као поништен услед забране извоза свиња. „Фремденблат" дозна,је из поуздана извора, да се ништа не зна о таквој ноти ни о намери српског кабинета да бечком кабинету пошље такву изјаву. Држање сриског мииистра у Бечу у овом питању је шта ;више пријатељско. Ие треба губиги из вида да у цели изборне борбе у Србији извесне групе или лица могу имати нарочита интереса да у иностранство шиљу алармирајуће вести. „ Фремденблат" дознаје такође, да чланци „Одјекови", у којима се нанада трговачки уговор с Аустријом, чине ј рђав утисак у бечким круговима и да не одговарају погледима компетентних кругова Србије. ј Веч. „Пол. Кор." овлашћена је ј од српскога минисгра у Бечу изј *авити, да ј *е апсолутна неистина, [да је српска влада нотом изјавила да за Србију нису обавезни постојећи уговори. Такве ноте нема ; и српска влада никад није ни мислила да чини оваке изјаве. | II. ЛУТРИЈА ДРУШТВА СВ. САВЕ. Моле се сви нододбори, повореници | и нријатељи Друштва Св. Саве, којима !су послате срсћке друштвене лу1'трије на пренродају, да новац за ! раснродате и остатак ненродатих сре[ћака пошљу управи друштвсној нај| даље до 23. ов. мес. Ко до означенога : дана не буде вратио ненродате ере: ћке одговараће друштву за њену врсјдност, јер му се оне, после 23. ов. ! мес., нс ћс внше натраг примити. ДССБр. 7. августа 1990. г. Београд Иредседиик Друштва Св. Саве, Свет. Николајевић, В.тага.јник Андра Ђорћевић.

да |е еве нросга лаж, што јс у сноменутој белешки „Слободе" написано

авници цивилнзованпх држава нису иротествовали кад су видели ту ужасну алеју из трупова измучених жртава. Набн-

за куиовину жита на нишкој пиЈаци.! јаљо * }[а к п0 некад се употреб Нанротпв тврдим, да се сваки Дан|^ уј( , ;{а разбојнпке у М адој Азији Џелати далекога пстока, нарочито а

хватаЈу случаЈеви, како сељаци до носе жито, које је на врху вреће лено н чисто, а од пола вреће нраво ђубре. Ако треба помоћи пијани н сељацима, очевидно је, да треба сељаке упућиваги, да доносе чисто жито на продају, а нс лањкати трговцс и нцјацу. Господине уредниче, ја иредседавам *) Ми емо ире кратког времена донели иа нхшво „Слобвде" једну белешку о пишкој нијаци, же.те1)И да сс овој пцјаци одржи добар Тгис СоттотуеаШг," лнст, којн је у глас. Мећу т.ш у овом иисму одсудно се по- априду ове г0ДН не нокренут у Варичу тврђеља „Слооодцна" и ми да ои остали; 1 '' . 1 Ј нспристрасни и нсилртајични, доносимо о томс шингтону специЈадно за проиаганду питан.у и ово писмо. Ур. државног соцнјалпзма, доносн инте-

намити Једним измахом скидаЈу главу преступнику. — Гладују. Шпански носланик у Буснос Ајресу јавља својој владн, да еу у тој вароши до 30'000 радиика шнанске народности остали без хлеба и без рада. Шпанска влада намерава да их нресслн у Јеврону. — Амарикански милионари: „Тћс

Петрохрад. Један царски указ повећава царину за увоз шсћера. Нариз. „Матен" јавља, да ћс, по састанку посланичког дома, извесне групе парламентарне ставити себи у задатак да г. Флокета скину са столице председника послапич| ког дома, и да изгласају Казимира Леријера. — Персијани прнспео овде. Софија. Кнез Фердинанд отпутовао за манастир Рило; минисгри Стамбулов н Тончев путоваће сутра у Румелију. Енглеског дииломатског агента 0'Конера кнез је јуче примио у аудијенцију. Сасвим је неоснована вест да је из Бугарске протеран један Рус, јкојије пролазио кроз СоФију. Исто је тако неоснована вест да је г. Дмитров протестовао код српске владе против држања македонског митинга у Београду. Веч Гро<1> Калнокн отпутовао је јуче за Ишл, где ће остати неколико дана.

О г л а с

Од данас дајем на јавност да моме мужу Светолику-Вучку Ђорђевићу бив. нисару нико неда ни једну пару на зајам на моје име имање и покућанство а тако исто ни кираЈ *џије моЈ *е да му недаду кирију јер дуг и кирију нећу нризнати јер је он мени до данае нодовину мога стања п имања унронаетио и прети ми да ће ме убити ј *ер је и моја мајка Јованка у својој' кући удављена због имања што није хтела имањс ирениеати Мој муж Светолик-Вучко мдого је нута на мене насртао да ме убије што ја моЈ *е имање нећу да препишем и због његова насиља и наиадања млого сам иута морала и дању и ноћу бегати по туђим кућама и код власти помоћи тражити, па ни до данас недобих помоћи, већ сс још вишо осиди иа ми из куће износи шта довати и лупа, цена разбија и ломи 5 о. м. на кући ми врата изцепао и ја не смем да се слободно по кући окренем. Немам иомоћи зато што нигде никога немам. 601, 1—1 Богдана ЂорђевиКка.