Male novine

Од Србије сунце грије Еј, у песма се вије !.. „То је прави божји дар Краљевски нам дође пар Александар и Драгиња Еј, Краљица Српкиња ! »Српски Краљ и Краљица Наша звезда Даница. Наша дика, наша слава Еј наша срећа права!... »Благо Српству са вама Благо данас и нама Китњастоме благо Срему Еј, та ви сте у њему". — Има још, веле, али ми оволико знамо. Салетисмо их да нам кажу, ко је ово спевао и кад пре ? — Тако пева народ — веле они. —- Ама како народ ? који народ ? — питамо ми. Они се смеју, подгуркују и одговарају: „Па народ ! Знате шта је народ". — Од кога сте го чули и научили ви ? Они се опет смеју и одговарају: — Иду момци и девојке. па певају, а ми чули па певушимо и ми. Сваки по нешто дода, па ето ти песме. Интересан одговор: Ето како се и данас ствара народна поезија! Ето како се народ ра дује, кад му нешто од срца иде. Из народа Нов ЛИСТ. У Нишу под одговорним уредништвом Блажа II. П."Г1илетића почео је излазити лист „Општина," стручан лист за општине и општинске писаре. Власник је и главни уредник Рад. Мил. Војиновић. Лист излази сваког 1. и 1-5. дана у месецу. Годишња је цена 5 динара. Тешко повређен. Крагујевачки „Нар Напредак" јавља : До сада се више пута догађало, да су наши ловци долазили у сукоб са сељанима околних села. Сељаци увек гледају попреко на ове људе па ма они и не заслуживали свзјим понашањем никакву омразу. Пре неколико дана пошла су два ловца из Крагујеваца у околину белошевачку у лов. Тамо наиђу на једну јаребицу и убију је. Док су они дошли до места где је пао лов један је од сељака, који су пролазили тим путем, уграбио лов и понео га собом. Ловци потраже свој лов, али га сељани не хтедну лепо дати. Из овога се изведе најпре препирка, после свађа, па наоослетку један од сељака потегне батином и удари једног од ловаца по леђима. На ово ударени ловац у срџби потегне пушком и удари онога сељака, који га је ударио, по глави тако несрећно да му је врх главе цевљу размрскао. Остали сељани појуре за ловцима, ухвате их у вароши и предаду власти. Рањени сељак је предат окружној болници на лечење и по мишљењу лекарском, преживљује последње часове. Овај случај са оним претходним најбол.и је пример, са колико опрезности и пажње треба ловци да поступају, идући у лов по селима ; а с друге стране најбоља опомена нашим сељанима, да не треба на оне људе гледат као на странце, :већ им дати за право, где га имају. Иначе се могу поновити још гори случајеви.

Из срЈтског света Двадесетпетогодишњица. Како „Дубровник" јавља, на Св. Влаха навршила је Српска Дубровачка Музика двадесето - петгодишњицу опстанка. Ово је најбољи доказ да Срба у Дубровнику има. Како исти лист сазнаје, у спомен овога догађаја мисли се приредити једна свечаност. —"" И право је. Фонд Саве Теиеније достигао је висину коју је предвидео племенити родољуб-завешталац, те је од те суме припало : заклади за епископске дотације 778.4^7 50 круна, заклали за богословско семениште 778.427'50 круна, заклади за војничке стипендије 774.427"50 круна, а заклади која се и даље има укапиталисати 225"99»'01 круна, свега 2,556.773 42 круна. Српсна ствар у Вашархељу. У Вашархељу постојала је српска православна општина, која је скоро изумрла Но остало је имање те општине од сто и ви;пе хиљада круна, па је последњи члан те општине позвао српску епархиску управу темишварску да то имање прими. Ствар се подуже протезала док се у њу нису умешала Румуни, те је дошло до парнице и ако су Срби остали у поседу. Ова је ствар изнесена 1898. год. и пред епархиску скупштину темишварску с опширним извештајем, који је скупштина једнодушно примила на знање. Но одмах је наређено и то, да се предузму нужне мере и да се извештај поднесе првој епархиској скупштини. Та је скупштина држана 16. децембра пр. г. а у јавности нема трага да је горње решење задовољено, те је умесно питање шта је с том ствари.

ТЕЛЕГРАМИ (1. Фебруар) Маћедонско питање ^ИМ. Као поуздано се сматра да је начело изражено у руско-аустро-угарском предлогу за реформе, које одобраваЈу све силе, у томе да се реформе обезбеде и створе олакшице у управи без промена у садашњем склопу администрације. Софмја. Вест Пол. Кар.:" Прожети мирољубивим намерама према Тур., меродавни бугарски кругови не мисле ни на какве мере, које би се ма на који начин моглетумачити у супротном смислу. Измишљене су и вести о мобилизацији двеју дивизија софиске и пловдивске. Париз. Без икаква је основа вест, да су се четири силе загптитнице споразумеле да грчку владу овласте да не пролеће изврши коначно анексију Крита. Ништа не показује, да уређење маћедонског питања, коме силе теже, садржи у себи нов ред ствари у корист Срба или Бугара. Силе се труде да се поправи узнемирљиво стање у Маћедонији, а не да потпомаже ма у ком правцу националне захтеве. Лондон. 1'оворећи у уводном чланку о маћедонском питању, „Тајмс" даје израза уверењу, да је једина жеља Аустро-Угарске и Русије да код султана израде истонске поправке у условима живота становништва Маћедоније, и да спрече или по могућ-

ству ограниче устанак, који су агитатори спремили у Маћедонији. „Тајмс" додаје, да ће Енглеска и Француска сваки такав корак код Порте одлучно помагати. И Немачка ће по свој прилици саветовати султану да попусти, док је за то време. Софија. Владаје одлучила да растури маћедонске комитете у Бугарској и да постави јак војнички кордон на маћедонској граници. Влада се одлучила на све мере да би доказала како искрено мисли да испуни своје међународне дужности, а не услед захтева Турске, која се није због тога у опште ни обраћала влади у Софији. СоФИЈа. „Бугарска Телеграф ска Агенција" јавља да су по. хвагани прошле ноћи Цончев, Михајловски, Станишев и неке друге личности из оба маћедонска комитета у Софији. Цариград. Вест о мобилизацији 225.000 војника нијеистинита. Исто тако није истина ни да је мобилизација само одложена ни да се потајно ради. Досад су само 6 батаљона редифа позвани у замену за 14 батаљона који су већ од четири месеца у служби.

СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ неколицине бивших напредњака Још поодавно се зачела мисао мећу појединим бившим виђенијим напредњацима из Београда и из унутрашњости Србије, да би требало и они да се састану и да се међу собом посаветују да; ли да се сазове најпре ужи, па после шири кругсвију виђенијих бивших напредњака из унутрашњости и из престонице те да се и они договорно одреде према општој политичкој ситуацији у земљи, а да се њихођл политички пријатељи не вуку час на једну^чао на другу страну. То је било још за живота пок. Стеве Д. Поповића. Сад је та мисао опет покренута Заузет и сам том мишљу, г. Драгомир Рајовић а у сагласности још с неким својим пријатељима, позове, које из Србије које из Београда њих триестак виђених бив. напредњака, да се о томе питању посаветују, па ако нађу да нешто треба радити, онда да се позове већи број једномишљеника из свију крајева Србије, те да они то питање Проуче и коначно реше. Они, који су се томе позиву одазвали, на првом састанку изјавили су, да је то питање врло важно, и да би требало одмах позвати већи број бивших виђенијих напредњака из престонице, па да се то питање свестрано проучи и претресе и о томе одлука донесе : шта и како да се ради ? То је и учињено. Од 62 позвата лица, дошло је њих 38. Пошто је г Рајовић, као сазивач, изнео у неколико речи побуде, ради којих су се данас састали, ушло се у претрес. Говорилб се за и против и накрају крајева, нашло се и на овом скупу: прво: да је то питање заиста врло важно, и да га не би требало ломити као преко колена, и друго да то питање треба свестрано да проуче, да они људи из бивше на-

предне странке, који наше прилике изближе познају, а то су бивши виђенији напредњаци, који стално живе у Београду. Ова је мисао једногласно усвоЈена и онда је састављена листа лица, која ће то питање на тенани проучити и своје мишљење донети: да ли треба сазвати већу конференцију од бивших напредњака из целе земље, те да она о томе донесе своју коначну одлуку, или не. У ту су листу ушла ова господа: Димитрије Маринковић, преседник Сената, Љубомир Каљевић, Никола Стефановић, Андра Ђорђевић држав. саветници, Мијаило Павловић Милвн А. Павловић и Коста Симић трговци овдашњи, Настас Антоновић председник Главне Контроле, Светозар Шурдиловић члан Главне Контроле, др. Јован Данић председник Лекарског Удружења, др. Мита Г1оповић шеф лекара државне железнице , Петар Тирић адвокат из Ћуприје, др. Драг. Џеваировић адвокат београдски, Душан Ђ. Миличевић хотелијер Гранд Хотела и Никола Крупежевић свештнник из Топчидера. Ова је листаједногласно усвојена

ЈЗеоградеке вестм Аудијенција. Наш пријатељ, г. Владимир П. Павловић, економ из Табановића ужичког, јуче по подне имао је част бити код Њ. В. Краља на подужој аудијенцији. Зацлетва.. Данас пре подне заклети су на врачарској пољани, код Дома Сиротне Деце, овогодишњи рекрути шестог, седмог и осамнајестог пука, четвртог коњичког пука и артилерије. Заклетва је извршена свечано, у ирисуству Његовога Величан. Краља, који је тамо догаао у пратњи г. министра војног и своје свите. Желимо младим ратницима српским, да са чашћу и славом слу же под светом заставом Таковском, на срећу, понос и дику Свога Господара и своје Отаџбине. Био на ручну. Наш цариградски посланик, ђенерал г. Сава Грујић био је у прошлу недељу гост на ручку код бугарског дипломатског агента г. Гешова и његове госпође. Забава. Синоћ је код „Славије" била забава у корист сиромашних ученика-ца савиначких школа. Све тачке програма изведене су тачно и на потпуно задовољно. Публике је било тако много, да су просторије „Славије" биле врло тескобне, те се свет морао разилазити још одмах после концертног дела, јер није имао где сести. Према овоме је и приход морао бити добар. Дипломатсне вести. Досадашњи аустро-угарски посланик на Српском двору, барон Хајдлер од Егерег, пошто је прекјуче предао Њ. В Краљу своја опозивна писма, јуче у јутру отпутовао је брзим возом на своју нову дужност у Женеву (Швајцарска.) Новопостављени посланик г. Думба очекује се за 3—4 дана. Нова станица. 27. пр. м. отворена је телеграфска станица, у Бабушници, која ће вршити ограничену дневну службу.