Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

— Ја нећу мајка у ропство, говораше мала плавојка својој матери.

— А ти се не сиграј е Добринком, тешаше мајка своју ћерку, већ играј се са твојим вршњакињама „цара.“

Девојчица потрча својим вршњакињама, и радосно викаше: „Цара!“ „Цара!“ да се еиграмо.

— Гле, гле, молим те! како се девојче боји татарског ропетва, — говораше осмејкујући се — млад, здрави висок сељак. Он имадијаше на уху огромну минђушу, · као какву гривну и сеђаше поред једног старца, који беше сав сед као овца. (, сад Татари нису тако страшни, говораше он, као што су негда у старо време били,... У то време, ми смо ишли са Суздаљцима, Нижњеновгородцима и Московима — под вођом кнезом Димитријем Волинским , да пљачкамо Казан. Татари пуштаху на нас муње и громове са зидина, и даваху нам прилично прпе! нагонили су на нас читаве буљуке камила; то ти беше страшна животиња: грбата, а врат као у гуске или лабуда — деру се и мучу, да те страх ухвати. А ми ти — јурнемо на камиле, па их сјуримо у варош, а кнезови: Хасан и Махмет се молбом кнама, и дадоше велики откуп само да их се оканемо.

Коње ћемо поватат, поватат:; 0] Дид-Ладо, поватат, поватат.

Чим ће те их хватати, хватати; 0] Дид-Ладо, хватати, хватати 2

А са уздом свиленом, свиленом; Ој Дид-Ладо, свиленом, свиленом.....

Седи старац Маљутушка, елушаше песму, и климајући главом рече: Гле ти, хоће момчад да похватају