Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

30

улива у окејан од река приточица. То је хтео грозни Мамај, па је то пошао и да тражи.

Године — 1377. Мамај поново шиље пљачкаше и харамије на Русију. Огромни дивљи табор, као бесни вуци, Јури право на Нижњи; узима га на јуриш; пустоши, ватром пали, и хиљадама робља одводи у своје непрегледне прековолшке степе — пустаре. Други аскер беше се упутио преко рјазанске земље на московску кнежевину, да казни московског кнеза Димитрија. Но московски кнез не чекаше да му гости дођу кући у Москву, већ похита да их на путу сусретне. (' њим беху у савезу још два кнеза — полоцки — Андрија Олтердовић и кнез пронски. Москва се хвата у коштац с Татарима на реци Вожи, и даде онаку исту лекцију Татарима, као што ови дадоше лекцију Русима под вођом Арашшом на реци Шјани. Татари се засркнуше мутном и крвавом водом реке Воже, а што се не засркну и неутону, бежало је с главом бозобзирце у своје степе — пустаре.

Мамај побесни и сграну се, иу том егранилу шиље трећи аскер-да разори рјазанску област — за то, што је један од рјазанских кнежева, а на име, пронеки, учествовао у битци при Вожи. Па и сам Мамај спремаше се у походе земљи московској, да је сву претвори у прах и пепео, да сваку стопу те упорне земље залије руском крвљу, да зајази реке труповима — кнежева и бојара, ратника, и нератника. — У то име, он — Мамај почиње екупљати читаве легијоне, не само Татара, већ из целог света разноликих племена. Његови Хортешери, раеплинуше се по Азији, по брдима, и испод брда Кавкаских, по Ногајској земљи и по Криму: Татари и Черкези из Крима, све је то као бесно појурило на позив силног Мамаја.

Кнез рјазански Олег, видећи не избежну пропаст и погибију, поче молити бесног и осијаног Татарина за ми-