Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

19;

тим одма наплива са својим коњем у реку — не седећи, већ стојећи на седлу. После неколико секунада, већ је био на другој страни реке, и отуда махаше својом шубаром, да за њим следују и остали.

Кад виде руска војска овог „ђаволског перчинлију“ на другој страни реке, одма почне прелазити, — тако, да је до пола ноћи цела руска војска била прешла на другу етрану реке Дона, и ту се улогорила на преноћиште.

Велики кнез, ког чуваху Шресвет и Ослаба, чак поеле пола ноћи неспаваше, већ се молио Богу, и клечећи на коленима, са сузним очима, умољаваше провиђење, да. се подигне она копрена, иза које се сакриваше она будућност, која га сутрадан очекиваше. Баш у тај пар неко уђе полагано у шатор великог кнеза, и заустави се на уласку у шатор. Димитрије се трже и стресе се; али одма познаде да је то Боброк и умири се.

— Јеси ли ти, брате Димитрије 2 запита велики кнез. неочекиваног госта.

— Ја сам кнеже, беше одговор.

— Зашто си дошао брате

— Та по козачком послу, кнеже... Ако желиш, хоћу да ти кажем, по неким знацима шта ће сутра битии шта те чека, тихо одговори Боброк. |

— Знаци! каки су ти знациг зачуђено запита велики кнез,

— Та — онако, знаци козачки, кнеже — ми имамо и знамо те знаке.

Димитрије се замисли. Њему одма дође на памет, да ово није грехота, дал ово нису какве ђавоље маштаније... Он се одма сети цара Саула, који је ишао Аендеорској врачари, и кнеза Олега, који је ишао некаком гатару... Али га радозналост јако распињаше, да завири, да види,