Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

19:

= убиди су ту земљицу — ко суздаљску, ко московску, ко твереку, ко муромску, карачаровеку, верејску, коломенску, серпуховеку.

Али нико не виђаше јарког сунца својих милих крајева... А може бити, неће га више ни видети... Сно је тамом, као мртвачким покровом обвијено... Магла се по пољу ваља, као морски таласи.

Тихо причаше друг другу о неком дивном чуду, које се те ноћи на небу видело. „У дубокој ноћи, јави се неком мужу дивно знамење на небу“ прича летописац. Једни говораху, да је овом „мужу“ који се удостоји овог „виђења“ било име Тома Кацјугеј; други су опет тврдили, да му је име: Тома Каберцијев. Овај је „муж“ био некада разбојник, — и многа је зла починио, — али се покаја и попу исповеди за своја велика недела. Поп му наложи „епитимију,“ да своја зла дела спере својом сопственом крвљу. Овај Кацугеј био је чудо од јунака и врло одважан. И сад о овом Кацугеју вођаше се међу војницима разговор, — Кацугеју, који је те ноћи био на мртвој стражи између руског и татарског логора. И ево како се причаше међу војницима о тој утвари — том виђењу, које је видео Кацугеј те ноћи: Он стоји на стражи и виде: да се са источне стране појави као на ваздуху непозната некаква грдна војска, — на сваки начин — татарска. Наступаше та непозната војска страховито и уплаши се тај муж Кацјугеј и поче се кретити. И о дивног чуда!

Шта сад виде2 Са јужне стране он виде два младића, који по ваздуху лете, а жестоко наоружани. И почеше та два младића сећи татарску војску мачевима, и сецијаку као краставце. И чуо је онај Кацјугеј, како она два младића прећаху татарској војсци — говорећи: да не иде на руску земљу, — додајући: ко вам рече да се усудите и пођете на нашу домовину 2!“ И множтво татарске војске