Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

81

па и сам пође за њим, да преглела по магли војску како се строји у бојни поредак. По кадшто обузимаше га страх од ове магле; он је управљао своје погледе на ону страну одкуда је имало засијати сунце, или — показати се страјпна · вила непријатељска. Али ни сунца ни татара не беше. Димитрије беше блед и замишљен — више сад но икад. Владимир Андрејевић погледаше такође сетно на кнеза, и нешто у себи мишљаше,. Пресвет и Ослаба, ћутали су као и свагда, и следовали су за кнезом као две црне сенке. Једини Боброк беше весео, и давао је своје приметбе то великом кнезу, то Олгердовићима. На сред поља где је био стег велико-кнежевски, беше постављен пук белојезерски и московски са својим кнезовима — Теодором и сином му Иваном Белојезерским. На том месту имао је бити и Димитрије са својим љубимцем — Бранком, Пресветом и Ослабом. Десним крилом командовао је Владимир Андрејевић с Боброком и Олгердовићима. Левим крилом командоваше Лав Брјански.

Јесте ли готови мила браћо моја 2 запита велики кнез Олтердовиће, кад се ови с Владимиром Андрејевићем и Боброком приближише великом кнезу, да се и последњи пут договоре о наступајућем боју. Је ли све у редуг Дал су на своме месту ваши храбри Трубчани и Брјанчави 2

— Све је у реду, еваки је на свом месту, као из јелног грла одговорише Олдгердовићи, и одседоше коње.

— Наши Трубчани и Брјанчани — смејући се рече Боброк, вични су људи, они су лозом повијани, а са врха копља одрањени « стреле су им запете, скачу као сигави вуци, траже себи части, а кнезу славе...

Велики кнез није разумео ову појетску изреку Боброкову, и мишљаше да су то његове речи...

Тако, тако друже, примети кнез, — али мени не при: пада та слава, већ Господу Богу и светој Богородици.

МАМАЈЕВО РАЗБОЈИШТЕ 6