Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

— Умре, мајка, — убише га. ~ __— А ја.. ја сам несрећница живела... тако је Богу угодно било...

= Бог, мати, а не ми... А јесил преврнула вером мајко 2 питаху је синови.

— Не, евоју сам веру очувала... ево, погледајте свети крет...

— Благослови нас мила мати, — помоли се за нас Бовус =

— Сам Бог нека вас благослови, мила децо моја... ја умирем у светој својој вери...

И тако она умре на казанским бедемима... А кад је Пресвет и Ослаба лепо сахранише, они се дигоше и одоше Преподобном Сергију; њему исповедпше своје грехове, и остадоше ту, у тој екромпој обитељи, да посте и Богу се моле, — еда би се греха опростили...

Међутим, велики кнез непреетанце је обилазио војску, храбрећи је својом речи, — ма да сам опажаше неку хладноћу у души. Пресвет и Ослаба пратили су великог кнеза, и пренесавши се у далеку прошлост, били су сетни и замишљени.

Кад се кнез вратио на своје место, Бренк предавши заставу Пресвету, сјаше с коња, и поклони се Димитрију до земље. :-

: — Шта је друже Мијаилог зачуђено запита га ве'хики кнез.

— У име целе руске земље, ја те молим господине кнеже, одговори јуначни барјактар великокнежевеког стега, сачувај живот твој...

— Живот је мој, лруже у божијим рукама; ја сам дужан чувати и предржавати се свега што је божије и њему угодно.