Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

пп

_—_ Молим -ти-се кнеже господине, не стој пред војском у првим редовима, но стани остраг; јер је живот твој скупљи, но тисућама војничких живота.

Приступише и остали кнежеви, и почеше молити Димитрија, да тако уради.

— Да, да, кнеже, чувај живот твој, заклони се иза наших леђа, мољаше га храбри Мелик.

— Браво! одговараше Димитрије, ако то учиним, како ћу се тода усудити и рећи: браћо! ајте сви слошки, као један човек да бранимо свету веру и домовину нашу. Не само речију, већ и делом хоћу да покажем, да желим бити први међу вама, и ја сам првиготов изгубити главу своју за свето хришћанско дело.

— Не, не, господине кнеже! наваљиваше Мелик, кад пастир падне, онда се све овце разбегну.

Тада Бренк, висок и задружан човек, скоро већи и пунији и од самог кнеза Димитрија, скиде са себе свој шлем и грудобран па поднесе великом кнезу.

__ Узми кнеже мој грудобран и шлем, рече он, покри њиме светлоћу твоје гривне, а грудобраном твоју златоткану хаљину, да те погани татари не би познали међу нама...

И војводе окружише кнеза, па га и они мољаху да тако урали. Тада се велики кнез сагласи и узе Бренков грудобран и шлем, и појевши анасору, заповеди војсци да се крене напред. Он јахаше пред војском — под самом великокнежевском заставом, и непрестано је читао молитву, а руку држао на крсту, који му висаше на грудима.

Ветар ћарну, и подиже маглу — она се повуче на другу обалу реке Неприадве. Указа се чисто поље, и по њему се креташе руска војска.