Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

88

Скоро видоше Руси, да сен татарска војска, као црни облаци приближава њима са једног противуположеног брежуљка.

— Приспе време! држ'мо се браћо моја! бранимо јуначки нашу свету веру и домовину, узвикиваше велики кнез,

Трубе и рогови затрубише и с једне и друге странне, и сво се поље одлеже. Два непријатељска логора довикиваху један другог; људи погледаше смрти у очи, и хтедоше је трубама одагнати — као неко привиђење, као неку утвару.

Х

Пресвет дели мегдан с Телебејем татарским јунаком.

Мамајева војска крену се полагано у редовима, и чисто изгледаше као какав огромни црни облак. Татарска војска беше обучена у црно одело, па за то изгледаше страшна. Но најстрашније изгледала су татарска копља, = и торазличне дужине. У првим редовима била су копља обичне дужине; у другим — мало дужа, а у трећим још дужа. Страхота је било погледати у ову множину и војске и копаља, која се полако примицаше руској војеци — све ближе и ближе. Татари се тако беху приближили, да су им се скоро лица могла распознати.

Креташе се полагано и ћутећи и руска војска; но она не изгледаше тако црна као татарска: Сунце беше припекло право у лице руској војсци; она беше обучена, у беле и шарене хаљине; а које био знатнији и богатији, тај је обучен био у свилено и златоткано одело; позлаћени шлемови одејаиваху на главама, а рахтови и такуми