Markov manastir
40
Крајем М. и почетком М|. столећа — каже Кондаков — 2) у поштовању Богоматере издељује се са нарочитим нагласком црта признана Богородице као врховне представнице целе земаљске цркве. Ова опћенародна идеја јасно је дошла до израза у то време у именима „царица света“, „владичица небесна“, која се даваху Богородици. Од
__УГ —]1%Х. столећа разни црквени писци <88 називају Богородицу „царица света“, “ „царица небесна“. Исти смисао имају (и имена Матере Божје, на истоку:
Госпођа, на западу Моте Пате. Сви ови термини могли би се сматрати као епитети из украса, када у М—УП.
рице. Најстарију слику Богородице као царице имамо у олтару недавно откопане цркве 5. Мапа Аппаџа у "Риму (из М!. столећа), и даље често долази тип Богородице царице у _- западној средњевековној уметности,
са није остао баш непознат ни у "византијској уметности.22) Још даље · каже Кондаков: „У византијској умет'ности и у грчко-источној иконогра""_ фији не знамо слике Матере Божје са “круном и у царској одећи, као што не " знамони одговарајућеггрчкогепитета, "јер место титуле „царица“ Грци су '" употребљавали само епитет „Влади" чица“, „Госпођа“ (паутаубаво, беотоус).23) 2--= На ове речи ученога историка „ -- уметности Кондакова слободни смо
-_ _ напоменути, да се у богослужбеним + књигама Богородица осим Влади- _ чица (беотауа), (Свецарица и Царица | (поутоу ово и Фууасво), Госпођа (из) зове још И Вас ово јер је из царског рода _ Давидова и јер је царица из псалма " 44. Тако у ирмосу прве песме блаи говештенског канона читамо: „Аус о
| то стора |100, хол пАпреутовљом тегеораљос, %о
'ооми '6 еинох р ооми ср ср влипо
Хбусу. еребеора: о Возила. Миро..“ (Јован Дамаскин), а у такође Дамаскинову канону на Успеније пресвете Богородице у другом тропару седме песме читамо: „у Вав оса трдс тбу Абу рефђистаком. сђу алт ваоедооса“. У канону Јована пресв. Богородици пред рат читамо ЈОШ: „хосросетера Васбисва поудрутее-..“ Према овоме назива се Богородица у богослужбеној византијској појезији царица, фајла, а према овим фрескама у Маркову Манастиру и према минијатури српскога псалтира ХМ. столећа, слика се Богородица у српској иконографији као царица у круни и у одећи византијске царице, што је нешто особено и занимљиво у историји српске црквене и уопће византијске уметности.
Цар Давид је у српском псалтиру био с леве стране Спаситеља, а овде у Маркову Манастиру је Давид иза Богородице.
За даљи ред ликова иза Богородице овде у Маркову Манастиру од решавајуће важности је 17. стих из 44. псалма, који гласи: „Место твојих отаца биће твоји синови,
217) Иконографии Богоматери, |, 276—277. А
22) Бад. 277.
23) Тад. 284.