Markov manastir

3. Фреске у храму осим циклуса.

1. Јужни зид.

Изнад циклуса Страдања Спаситељевих свуда около у храму је појас погрудних светитеља у врежастом оквиру, и као у неком цвету или великом листу су по један, два или три светитеља са већ нејасним сигнатурама.

Око прозора на јужном зиду приказан је Покољ вишлејемске деце. Ову тему приказују пет слика око прозора, и то са сваке стране прозора две слике једна изнад друге, и у луку прозорском изнад прозорског стуба једна слика. Горња слика источно од прозора је нејасна, а приказује како један војник мачем убија дете, а на доњој слици тако исто један војник ножем убија дете, које мати у очајању брани. Слична сцена јеи у прозорском луку. Западно од прозора горња слика приказује како војник једном руком отима дете од матере, а другом је замахнуо мачем, да одсече детету главу (слика 66).

. Иза ове матере, друга мати држи у рукама дете. Иза ове друге матере с дететом види се као нека пећина, у коју је побегла Јелисавета са својим сином, малим Јованом Претечом на рукама, према предању које каже, како је Јелисавету гонио један војник с мачем, а она је бежала у горе обазирући се, и дошавши у бегу пред неку стену, ова се отворила да пропусти Јелисавету, и одмах се потом затворила, да би задржала војника.'“)

Доња слика испод ове представља Рахиљу матер Венијаминову као репрезентанткињу јудејских матера у Витлејему, како плаче за витлејемском децом побијеном од Ирода, „и не хтеде се утешити, јер их (деце) нема“ (Мат. 2, 18). Ова слика (66) приказује Рахиљу како клечи, раширила је руке широко у знак болаи очајања без утехе за витлејемском децом, од којих до двадесетчетверо одојчади у бело повијених, побијених, мртвих, невиних, затворених детињих очију, поређаних на земљи у кругу леже. Рахиља их гледа са

Слика 72. Исцељење болнога код овчије купке. __болом на лицу погнуте главе, плаче

за њима, али не може да се утеши, јер их нема... Вековима шири руке Рахиља у задужбини краља Вукашина и краља Марка и утехе нема... Сигнатура ове слике је нејасна. Одећа Рахиље премазана је касније свежом јасном црвеном и плавом бојом. Ова слика снажно и дирљиво утиче на гледаоца.

Изнад покоља витлејемске деце у луку је Срешеније, од чије се сигнатуре распознају само речи Стм Сумеун. У средини ове слике је мали прозор изнад оног нижег дводелног. Са западне стране прозора је Симеон Богопримац, у храму пред престолом са киворијем, и држи на рукама малога Исуса, који пружа руке преко врха прозорског лука према Богородици, која је с источне стране прозора. Иза пресвете Богородице је Ана пророчица са свитком у десној руци, на коме се разазнају ова слова: .фос 5ран5,..7' Иза Ане је праведни Јосиф., Слика је доста нејасна.

У полуцилиндричном своду између олтарског и храмовног стуба, а који иде луком изнад слике Сретенија имамо са источне стране слику Рођење Исуса Христа (слика 67). Пресвета Богородица мир еу седи у једној пећини, изнад које се диже гора, а поред ње — према Јеванђељу — лежи повијен у јаслама мали Исус, и један бик и магарац гледају у јасле.16) С једне стране горе језде волсви на коњима по гори и пока-

тв) Испор. ОПлагоп-Зећаћет, 177. Види С. де Тагсћепдог!, Еуапбећа аросгурћа, р, 43. Ова се сцена налази често у српској средњевековној и каснијој иконографији, а имамо је и на Западу у ХИ. и ХШ. столећу. Најстарија позната слика ове епизоде је фреска у Деир-абу-хенису из УП, столећа, Испор. 0, И, Шмитљ, Кахр:з-Джами, 189,

19) Испор. О;агоп-5сћаћег, 175,

16) С, де Т!зсћепдог!, ЕуапсеНа аросгурћа, 80,