Menično pravo. I

91

Пошто је издавању дупликата циљ и да се он преносом пушта у саобраћај, док прима иде на акцепт, то следује, да су издавалац и жиранти првога примерка дужни на захтев овлашћенога лица ставити своје ориђиналне потписе на други, трећи и т. д. егземплар онако пето. као што они стоје на ономе првоме, јер то омогућава горњи циљ. На против пак, на њ нису дужни поново стављати своје потписе акцептант, његов авалиста, акцептант за част, јер њихови потписи нису непосредно управљени на то, да се створи дупликат и да се пренашањем омогући промет његов. — Исто ће тако бити п кад се издаје дупликат у случају губитка менице (вид. бр. 285. а.).

Пошто, даље, сви ови разни примерци образују само једну меницу, то су издавалац и сви преноспоци, који равногласно потпишу више егземплара једне ме: нице, ма колико их било, одговорни и обавезни само једам чут по свима њима, а не за сваки посебице. По томе, ако се уредно исплати један примерак тиме губе важност сви остали и цела меница сматра се као исплаћена. Ово по нашем закону (5. 128) несумњиво важи за приму; за секунду, терцију и т. д. важиће како закон изречно каже: ако се на исплаћеној стави да се том исплатом вредност свију другиг уништава. |Ма да изгледа као да би се ова примедба — т. зв. касаторичка клаџза — пмала стављати на меницу при самој исплати њеној, опет се то не може тако и узети. Пре свега то је речено тако само погрешком преводиоца (место „ротје“ = носи, дошло је „стави“), а после то је противно и прпроди ствари. Ова касаторичка клауза никада се не ставља, нити може стављати, при самој исплати, већ једино при самом тадавању дотичног егземплара. Н. пр. ако је прима изгубљена, па њен сопственик добије секунду, онда ова гласи: платите за ову другу, а не за прву мениту...... ; ако су обе изгубљене, па добије терцију,