Menično pravo. I

104

„а благовременолм поштљању суме за плаћање потребне. 5, 85.

Издатељ менице или онај, за кога се рачун она издаје, мора се бринути да благовремено пошље мена цом повучен Сулу ; но издатељ менице за ралујн кога другог лично је обавезан само према преноситељима и притежатељу менице.

5. 86, Закон сматра да су новци благовремено послани ако онај, на кога је меница повучена, у време кад је рок њепом

плаћању, дугује издатељу или ономе, за кога је рачум меница вучена, онолику сулиј колика је у меници означена,

Сви ови прописи дају повода следећим пштањима :

А. Шта је покриће, ко п коме га даје:

141. — И према раније реченоме, а п по самом тексту законском излази:

Покриће менично је она сума новца пли она вредност, коју добија трасат, односно акцептант, као еквиваленат или накнаду за то, што ће се обвезати, или што се је обвезао својим акцептом да меницу плати. Оно се, дакле, даје самоме трасату, односно акцептанту |пспореди изразе: ономе на кога је љле-

– А И (2 у > у з а У ; ница повучена — 55. 856, 87, 146, У рукама тријемника (акцептанта) — 5. 857, пријемник био снабдевен с новцима — 5. 146. трг. зак. |

По свима прописима закона (55. 52, 56, 87, 146, 147), а пи по самој прпроди ствари, покриће мора дати опај, који прима валуту менице од ремштента, По томе:

1.) Код евих вучених меница, пзузимајући комисијону трату, покриће мора дати сам пздавалац. Јер издавалац је тај, који наређује трасату да меницу