Menično pravo. I

Бле О ата

Гика Сајбмје

рити касније ВБ 945) Хада само да речемо да је тешко навести случај у коме би она пмала примене.

148. — Сада да се вратимо на оне случаје спора о постојању покрића (в. бр. 146.) и да их редом разгледамо. И тако:

а) У оном првом случају трасант (комитент) могао би да тражи повраћај датога покрића (можда пи какву оштету што је без разлога одречен пријем, односно псплата, а то је особено питање зависно од млогих околности). У томе случају по самој природи спора, а сходно правилима грађ. судског поступка, трасант би сам п морао доказивати да је дао покриће.

6) У случају другом ималац прејудициране менице тражио би да му је плати трасат и ту своју тражбу могао би основати само на томе Факту што је трасат примио покриће (5. 146. тач. 2. трг. зак.). По томе, а према начелима о вођењу спорова, очевидно је, да би ималац менице као тужилац морао доказивати основ одговорности трасатовој, дакле пријем покрића, односно постојање покрића. Да-ли би му трасант као заштитник морао помагати, то је друго питање и оно овде не спада.

в) У трећем случају постоји претпоставка против акцептанта као пи у следећем.

г) Четврти је случај кад акцептант неће да плати меницу, па је њен ималац наплати од трасанта и ако је овај дао покриће. [Ово може бити: или а) кад је меница уредно протестована, или #8) кад није протестована, али трасант или буде вољан платити и поред датог покрића, или пак не могне према имаоцу менице доказати да је покриће дао|. У оваквим, дакле, случајима важи прва пола 1. тач. 5. 87., т. ј. ако је меница акцептирана, онда постоји правна претпоставка у корист трасанта да је покриће дато. Међу тим, ову претпоставку може акцептант обарати против доказима, ако их буде имао.