Menično pravo. I

158

209. — г.) Четврти саставак Форме преноса је ушме и презиме онога, на кога се наредбу она преноси“, т. Ј. означење жиратара. (Исто као горе тако се п овде може означити п само име пили презиме жиратара, као што се за таквога може означити п Фирма каква). Овде је важно још п ово двоје:

Шрво уз пме жпратара морају увек стајати п речи по наредби. Њима се он овлашћује меницу даље преносити пи оне су бптне за пренос онако псто п из истог разлога, као што су битне п за саму меницу — бр. 84, 200. По томе, пун пренос, псто као шп меница, не може никада гласити само на једну личност без ових речи по наредби.

УГруго је да пун пренос не може гласити на доносиоца. Жиратар се мора пменовати, а пе може се казати н. пр. по наредби доносиоца. Међу тим, то се у самој ствари постиже бланко преносом.

Ово су четири битна саставка Форме пунога преноса. Њих мора пмати сваки пун пренос, који хоће увек и према сваком да важи као такав. Ако недостаје ма који од њих, онда настаје случај о коме ћемо говорити у бр. 244. п след.

210. — Што се тиче места на коме се у меници ставља овај пренос, о томе закон ништа п не товори. Признато је да се овај пун пренос може ставити на лице, а п на полеђину менице. Ово последње је скоро опште правило — пренос овај стоји увек на леђима менице (пспореди бр. 211.), као тшто то одговара пи самом називу његовом (пндосман).

Бланно пренос. 8: 110. Пренос важи п“ онда, кад преноситељ напише своје име или своју фирму ма леђи менице, оставивши за попуњење празно место.