Menično pravo. I

163

циркулације менице жиратар нема када распитивати да-ли његов жирант пи шта има ес дужником меничним; он прима меницу налазећи вредности у њој самој. Са тога разлога опет ни жирант ни жиратар не могу при сваком преносу ићи дужнику и о томе га извештавати. Овај, с друге стране, задобија одговарајућу заштиту у томе, што је он обавезан меницу платити само кад му се она покаже и ако је по спољној Форми уредно плати, ослобођен је меничне обавезе без обзира на Фактичко стање ствари — бр. 216, тач. 6.

216. 55. — Важност форме је друга ствар, коју код преноса ваља имати у виду. Јер да се неко сматра као сопственик менице довољно је ако има преноса, који се п само по форми показује као исправан. Кад сви преноси иду један за другим правилним и непрекинутим редом, онда се последњи жиратар сматра за сопственика менице, без икаква испштивања да ли ју је на њ пренело лице, које је и у стварњ било овлашћено то учинити; довољно је ако је и само по Форми као овлашћено изгледало. По томе је могуће да неко постане поверилац по меници и ако ју није добио од њеног правог сопственика.

По себи је већ јасно да ће сама спољна Форма преноса имати овакав значај само у погледу савесних лица. Јер дајући њој овакав и оволики значај тежи се томе да се савесност заштити, али не да се и несавесности иде на руку. — Испор. бр. 216.

6) Обавеза. (јемство) жиранта.

Издатељ и преноситељи |жиранти) јемче један за друг02 да ће меница, примљена п у одређено време чсилаћена бити.

217. — Наведено дејство преноса — пренашање својине менице — јесте његово главно дејство, које

10