Menično pravo. I

192

исказати ствар је споредна и може се учинити разним изразима н. пр: као јемац, као авалиста, рет ата! и т. д. Довољно је ако се употреби ма какав пзраз којим ће се јасно обележити пили пеказати његов јемачки положај.

О томе пз чега се састоји овај потшше закон ништа не говори, алп је извесно, да ће за то важити већ позната нам правила о потписима. Дакле се п тај потпис има састојати из имена п презимена или из самог имена пли презимена и, најзад, п из Фпрме авалисте, како се он већ буде обично потшепвао.

Начин стављања овога потписа зависи од места где се авал налази (види даље).

25%. — „Место авала. — Саобразно пачелу, по коме је само менично пшемено пекључива основа за заснивање сваке меничне обавезе, авал се по правилу и ставља на саму меницу или на препис псте, према томе да-ли се на оној или на овоме налази потше лица за које се даје авал. — У овоме случају начин стављања потписа авалисте, и ако закон ништа о томе не наређује, има се управљати по пропшесима за потпис пздаваоца, акцептанта, жиранта (в. бр. 58, 159, 208). По томе потпис ваља да буде својеручан, ако је авалиста писмен; иначе оверен сведоцима, односно потврђен влашћу. |

У законику се не каже да-ли авалиста мора сам да напише п оне речи хао јемац по т.д. ап према тексту 5. 118. не може се баш тврдити да је то нужно (испореди бр. 158, 161). Те пак речи могу се ставити пред пили пза потписа авалисте; нужно је само да оне са њиме стоје у таквој вези, како се не би могло сумњати, да оне потичу из воље авалисте и у циљу давања авала.

298. — Али авал се не мора увек ставити на заму меницу или препие. Од тога меничног правила овде је учињен изузетак п допуштено је, да се авал