Menično pravo. I

194

Него може се десити, да павалиста не означи то лице, већ се само као јемац потпише. И онда ваља разликовати два случаја:

а) Ако је авал дат особеним актом, онда се мора узети да је дат за главног дужника, дакле за акцептанта ако овога пма, иначе за издаваоца,

0) Ако је пак авал стављен на меницу — а може се ставити на лице, полеђину, алонж, препше, онда може бити веома важно место на којем баш стоји, Тако кад стоји уз нечији потше е сматра се да је дат за потписано лице; кад је између два преносача, онда за првога, јер потппеу овога авал следује, а не претходи и т.д. А ако се нш по томе месту не да закључити ништа сигурно, онда се узима да је дат за главног дужника —- акцептанта, односно издаваоца ако онога нема (тач. а). Ну кад бп овако неодређени авал стајао на препшеу менице, онда би се морало узети да је дат за творца преписа, дакле његовог првог преносника, јер је овај први обвезник по препису.

В. Садржина, дејства авала,

260. Садржина (пили дејства) авала обухвата права и обавезе авалпсте.

Обавезе авалисте. — Непосредни пропшен о томе налазе се у наведеним одредбама 5. 90. алинеп 2. и 5. 118. ал, 2, трговачк, законика, Раематрајући те одредбе ваља нам учинити две примедбе односно саме редакције и то:

1) Кад су у наш трг. законик већ унесени 55. 88. п 84. (вид. бр. 185—186), онда би логично било и авал прогласити као самосталну меничну обавезу, која се оснива на самоме потшеу, а није везана за