Menično pravo. I

196

у наведеној одредби 5. 90., по којој јемац одговара заједнички само са оним за кога је јамчио.

261. — Према овоме једино псправан ресултат ових посматрања јесте: авалиста је одговоран онако исто, као п лице за које је јамчио п са њиме солидарно (заједнички), али не п самостално, т. ј. независно од обавезе тога лица. И та његова обавеза према 95. 58 и 90 трг. зак. (в. бр. 168, 170, 171 ђа5) простире се на гарантовање пријема, сигурности пријема и пеплате о року. — Од овога правила изузетак може бпти само кад се нарочито уговори — в. бр. 268. —

262. — Значај овога правила. — У овоме правилу о обавези авалисте две су главне ствари и то:

а) Прво да је авалиста заједнички обавезан са оним за кога је јамчио. Док је јемац по грађанском праву обавезан платити ојемчени дуг тек пошто се докаже, да се од главног дужника не може наплатити, дотле је јемац по меничном праву, дакле авалиста, солидарно обавезан са главним дужником, т.ј. обавезан је платити меницу чим се то од њега уредно затражи. Он не може меничнога повериоца упућивати да наплату менице тражи најпре од потписника за кога је јамчио, већ мора је сам платити, ако поверплац то од њега затражи (нема т. зв. благодејање реда — Бепећеша. огапиг, Фвепзвјола). Кад н. пр. меницу не плати акцептант, онда се ремштент може одмах п непосредно обратити на авалисту издаваочевог и од њега захтевати пеплату, а не мора је тражити од издаваоца, нити пак доказивати, да се од овога није могла меница наплатити. — Овако је и односно тражења регреса због непријема, или због несигурности пријема.

Исти принцип пма се применити п на случај кад има два или више авалиста за једног истог меничног обвезника. У томе случају менични поверилац