Menično pravo. I

204

чесне исплате спадају на олакшиу и“ издатељу ч треноситељима. •

242. — Уредна исплата пма бити равна меничној суми. То се види из млогих законских прописа, ма да се баш специјелно о томе нигде не говорп, а то се п по себи разуме. Само толика исплата јесте уредна.

Али се може десити, да дужник неће, или и не може да исплати целу меничну суму, већ само неки део њен; ово пак по правилу мора п да буде у случају делимичног акцепта (бр. 164). Тадаје менични поверилац дужан примити п такву делимичну пеплату. Противно правилу грађанскога права, по коме поверилац није дужан примити пи отплату једног дела своје тражбине, већ може захтевати целу пеилату, — менично је право из добрих разлога усвојило са свим противно правило, да је поверилац менични обавезан примити и отплату само једнога дела меничне суме. Јер, ако се у грађанскоме праву исплата каквог дуга по правилу тиче само поверпоца п дужника, у меничноме се праву опа тиче млогих лица, која су веома пнтересована да се исплата изврши п којима је, на сваки начин, корисније, да се ма колико од суме меничне отплати, него да се ништа не отплати, У осталом, чим је допуштен делимичан пријем, тим замим је већ призната пи нужност допуштења делимичне исплате, пошто дотични акцептант не мора ни платити више, но колико је акцептпрао.

(Са евих тих разлога менпчио право нагони поверпоца, да прими онај део меничне суме, који му се нуди. За онај неплаћени остатак њен, поверпоцу остаје право да дигне протест због непеплате и накнаду тражи.

24%. — Завршна одредба 5. 132. односи се очевидно на отплату, коју оп извршио акцептант,