Menično pravo. I

205

односно трасат. Али она је ипак непотпуна у толико, што спомиње само издаваоца и преносиоце. Јер кад би акцептант дао какву отплату, онда она спада на олакшицу свих меничних обвезника, дакле и авалиста и т. Д.

По себи се разуме, да се и она почесна отплата, коју би дао какав други обвезник н. пр. жирант, урачунава у олакшицу свима обвезницима у односу на повериоца, који ју је примио.

Због познате самосталности меничних права и обавеза, као и због правила да се и та права и те обавезе морају видети из саме менице, безусловно је потребно, да се ове почесне отплате увек забележе на самој меници. Јер особена признаница или квита користила би само лично против оног повериоца, који је отплату примио, а не и против осталих, који би меницу стекли и не знајући за ту отплату.

ТУ.

7 словх за уредњу моплатцу. 5. 190, Ко плаћа меницу пре рока, плаћа је на своју одго| ; У) ворност. 5. 121. Онај, који плати меницу на одређени рок м без сваже забране, сматра се да је пуноважно ослобођен. С. 122. Притежатвљ менице не може се приморати да новце за њу узме пре одређеног за исплату рока. 5. 128.

Исплата менице учињена на, другу, трећу, четврту и т. 4. пуноважна је, ако се на исплаћеној стави, да се том исплатом вредност свију другиг уништава.