Menično pravo. I

226

В.

ДЕЈСТВО ИСПЛАТЕ ПО ИЗГУБЉЕНОЈ МЕНИЦИ.

995, — У погледу ових дејстава ваља разликовати три врсте исплата изгубљене менице:

а) Исплата изгубљене а неакцептиране менице по другом егземплару извршена (саобразно правилима из бр. 291. и 5. 126.) сматра се да је пуноважна и да платца (као и његове последнике) ослобађа меничне обавезе.

б) Исплата изгубљене а примљене менице извршена по другом егземплару (5. 127. бр. 292), као и пеплата ма какве (т.ј. примљене или непримљене) изгубљене менице од које се нема други егземплар (5. 128. бр. 298), дакле исплате извршене по наредби (пресуди) суда и на дато јемство, имају особени један значај, који представља једну велику неправилност у меничном праву.

Кад је платац ову пеплату извршио по наредбом суда, а не по својој вољи; кад, дакле, он не само што није овде ништа учинио сам на своју руку, већ друкчије није ни могао, а ни смео радити, због постојеће наредбе судске да меницу плати, —— онда би такву њему од суда наметнуту пеплату ваљало сматрати као пуноважну. Требало би да је таквом псплатом њен платац са свим ослобођен своје обавезе по дотичној меници. А ако би се касније јавио прави сопственик изгубљене менице, опда би њега требало упутити, да се наплати: било из онога датога јемства, ако оно још постоји, било пак од онога, који је од суда наређену пеплату пеумесно примио, ако јеметво више не постоји.

То би, збиља, било и логично и право. И такво мишљење су по неки пи заступали. Џа ипак је противно мишљење данас преовладало.