Menično pravo. I

228

случај, да неко не јави за губитак менице п да ће са тим чекати тако дуго док и оно јемство престане !

Систем овај показује се у толико гори, што допушта да оно јемство буде и лично. Каква је то таранција за онога, који даје новац — плаћа меницу и накнаду своју везује за превртљиву судбу једне личности 2 !

Дакле систем овај, по коме платац пзгубљене менице по наредби суда и на дато јемство није ослобођен меничне обавезе, јесте наопак п неправедан. Али га је закон таквога поставио и утврдио, те се не може обићи докле постоји — Аџгта Јех, зед Јех.

в) Исплата која се у смислу 5. 128. (бр. 293. тач. в. одељак 2.) изврши тиме, што се код надлежнога суда положи менична сума у депозит. — Закон ништа не говори о дејству овакве исплате, нити се на њу ма како може применити одредба 5. 181, који говори само о ономе јемству. И онда не остаје друго, него на њу применити прописе грађанскога права о депозитима (в. и О. 895. грађ. зак.), а по њима ће се оваква исплата сматрати као пуноважна: платац је коначно ослобођен своје обавезе по меници.

Било је мишљења да се п на ову исплату има применити систем под тач. 0. Али ми нисмо за то. Тиме би се без нужде само још погоршавала неправда о којој отопч говорпемо.

Против исплате ма на који од ова три начина извршене, прави сопственик изгубљене менице може протестовати у року застарелости (5. 167. трг. зак. п бр. 387. п след.). Шротест свој у елучајима под а) и в) овога броја управиће против онога ко је псплату примио; а у елучају под 6) против самога платца.