Menično pravo. I

240

ЈЈЕ

лаоллата мезхктттте.

813. — Кад се презентат одлучи исплатити поднесену му меницу, онда ће се пеплата извршити сходно правилама, која смо пзложили у деветом одсеку бр. 265. п след. Тамо су обележена права п дужности платца и повериоца у погледу саме псплате п овде се о томе нема шта особено говорити.

Ако се исплата правилним путем изврши, онда је све свршено. Меница је пепунила своју задаћу п што још од ње може остати, то је право платца, дакле акцептанта, односно трасата, да од пздаваоца тражи покриће, ако ово није већ добио (види бр. 145. тач. 6.).

ИЕ

Епемешллелта мехљжтте тж последттље вњехте,

814. — Кад презентат одрекне пеплату менице, онда последице тога су: што имаоцу њеном остаје право, да тражи обезбеђење (в. бр. 384), а п накнаду од осталих меничних обвезника, ако не би могао или хтео гонити баш самога презентата. И при томе тражењу накнаде, односно обезбеђења, три ствари ваља посебпце посматрати. Јрва је само доказивање дљ је обећана псплата изостала, а то је услов за тражење ове накнаде, односно обезбеђења. Друга је опет сама ова накнада. Трећа пак је питање о обезбеђењу. И тако:

Доказ о ненсплати менице. 5. 138. Ако се у одређени дан меница не исплати, мора се одма првог дана за овим протестом, који се зове протест 3002 неџсилате, доказати како је исплата изостала.