Menično pravo. I

13

именом, или је какав познати празник, који се од свих осталих дана разликује, па чак да се у томе случају месец и не означава. Тако кад би се кавало: Београд, на велики четвртак 1895. пли: Бедград, на Оретење 1895 , то би били уредни датуми. Не знамо шта би се против тога могло навести, јер је ту довољно тачно обележен дан издања. |За то би се, најзад, могао наћи и Формалистички БАШ у закону, који за „место, дан, месец и годину“ употребљује једну реч „датум“, а датум у горњем облику по себи је довољанј. — На против пак, месец се може означити не само по имену, него и по свом редном броју; а година и пуними скраћеним бројем без додатка год., година ит. д. Тако н. пр. били би исправни датуми издања, који би гласили:

Београд, 27. Јануара 1895. године или

Београд, 27. —1— 1895. или

Београд, 87. — 1.—95. ит. д. (Ово са тога, што су и ови начини датирања постали данас тако обични, да се ни с којим разлогом не би могло тврдити, да они нису исто тако одређени и јасни, као и они други начини. [У осталом, кад закон тражи да се означи дан, па се он по правилу и С обичаја означује бројем, а не именом, онда се бројем може означити п месец, јер је и то већ постао обичај|. Разлог, који би се изводио из лакоће предругојачавања оваквога датирања, не може се наводити против његове важпости, али може бити један озбиљан савет против његове употребе.

Озве летње трасеаа,,. 99, — Означење трасата, или лица, на које се меница вуче, јесте неопходно потребно, битно за