Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

РЕШЕЊЕ ПЕТОГ ЗАДАТКА 75

може спасти, дужност је спроводног оделења (одреда) да непријатеља толико задржи, да стража може транспорт уништити или онеспособити за даље кретање, како га ни непријатељ не би могао одвести. Обезбеђујућим деловима, истакнутим к непријатељу, спада у дужност не само обезбеђење, него и вођење главне борбе, што код обичног обезбеђења трупа није случај; јер главну борбу не воде обезбеђујући делови, него обезбеђена трупа, главнина. Због овога обезбеђујући делови, код транспорта морају да буду јачи и да се истичу на већу даљину, него код обичног обезбеђивања трупа.

При подели трупа за обезбеђивање, обично се најмање половина јачине пешадије истиче на ону страну, од куда непријатељ грози т. ј. као предходница, или као побочница или као заштитница. У ту се страну упућује и коњица, а ако изузетно има и артилерије, као у овом случају, то и она. На којој ће се даљини ови делови налазити од транспорта, зависи сваки пут од прилика и околности. Главнину маршевне колоне образоваће транспорт и артилерија, ако је има, са остатком пешадије, од које ће обично половина маршавати непосредно, на челу, а половина на зачељу; а ако је транспорт велики, онда и у средини колоне. При овоме ће се увек имати у виду, да се тактичке јединце не цепају. Од оног дела пешадије, која буде одређена да иде на челу и зачељу колоне, узима се стража, ако за то не би било коњице. Исто тако од пешадије узима се и радничко оделење, које иде напред на неколико стотина метара за поправку пута и отклањање препона. Ако коњице нема, могу се пешадијској стражи придати велосипедисти у извесном броју. —

После овако општег погледа, да се вратимо сада нашем задатку. Да овде предстоји бочни марш, о томе једва да може бити говора. Исказ мештанина утврђује се исказом заробљеника само у толико, да је непријатељ заиста стигао до Клисуре, али се не утврђује и где је заноћио; исказ пак за робљеника о непријатељским деловима код Батушнице утврђује се у неколико тиме, што су и коњичке патроле добиле ватру из шумарака на коси између Батушнице и Мекиша. Из тога шдо је добијена ватра не може се позитивно закључити да је ту само коњица, или има и пешације, као што то заробљени коњаник каже. И коњица је могла ватром дочекати и одбити патроле, па оне опет да не знају да ли је та ватра од коњице или пешадије. Кад је коњица сјашила за борбу и добро прикрила своје коње, да се не могу видити, тада је при прикривеним стрелцима и једнакој одећи са пешадијом, веома тешко извидити, да ли је то коњица или пешадија, која дочекује ватром. Пређе се бар по диму, и ако су стрелци заклоњени, могло судити о месту, даљини и простору са кога се гађа, а сада је и то врло тешко, јер се дим не види, а звук може и да обмане, нарочито кад дува ветар са стране.