Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

9* •800(82* реЋи и не сшараюЋисе, нигца имЪ до саме нрне смерти нїе кадро отвориши они. Мое є име Истина, то есть, право разумѣніе и познаніе онога, ідо есть, и то нїе. Останн при мєии, я Ѣ.у те избазити одЪ Прелести, Суе. те, и Мечтанія ; и показатѣу пїи оно, ша есть, та ли нїе. Она ми покаже єднога човека, кой прїимахцс пзЪ руке Мечтанія еданЪ златный іцапЪ, украшенЪ са свакоякимЪ многопѢннымЪ камрнїемЪ, на коега презѢлну светлость едва они гледаши могаху $ сЪ коимЪ се нѢговЪ стяжатель весна поносаше, высокоумно и горделиво около себе гледаше, и све остале люде за нито држаше. Сирома слепацЪ ! ре не Истина , онай шаиЪ знаки власть и господство: погледай га садЪ сЪ озима истине, сирень, за оно, ідо є у рамой вешдг. О ! како се садЪ я ужасиемЪ, кадЪ смотримЪ у руцы онога едну страовншу велику шарену змїіо , коя згу са отровомЪ гордости и безумія очи напуняваше, и около утїю ззиждуѢи му, срие нѣгово у непрестанномъ страху и безпокойству содержаваше! ОнЪ хоЋесвима силомЪ да заповѢда^зато зна, да га нико жизЪ не люби. Никому се неутѢрава, з .ідо сматрана све люде, као на свое зложелателѣ и злошворе. — Покаже ми другога. коему Мечтаніе єдну златомЂ.извезенну и бисеромЪ украшснну мїшру на главу