Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

107 мудрость, нашао е животЪ: вели СояомонЪ. КадЪ гди сазнашь мудра, уранюй кЪ нІЗму, и по трагу нѢговомЪ нека твоя нога ступа: вели СїрахЪ. НезнанѢ е тама ; а любяй шму ненавидитЪ свѣта: учи насЪ вѣчна Божія истина. Маймуни, каже намЪ Басна, надьу огледало, у коему кадЪ виде себе такове ругобе9 сви согласно и единодушно одсуде, да на сто комада разбїю огледало. Но іца чрезЪ то добыю ? Да у сто парчета свою ругобу виде! Овїи су маймуни, суровїиВарвари, кои мрзе на све , іцо имЪ истину показуе. АнахарсчсЪ, родомЪ Татаринъ, и Царскій сынЪ, отыде у Греціюдадесе на Науку, и постане ФїлософЪ. По томЪ возвратисе у Отечество свое, сЪ благимЪ намѣреніемъ, да свое Отечество просвети. Ха ! свай хоЪе да є одЪ свїю найпамешнїи, рече суровый и безчеловѣчный братЪ нѢгозЪ, и стреломЪ га крозь средЪ срца прострели. О! различія просвеірены и варвара людїй! рече сирома АнахарснсЪ: онїи, тудьи и непознаты, любили су ме и научили! а овїи, мои родьени, немилостиво ме убїяю! то рече, и издане. Но може помыслити ко, да, колико су годъ глупи и варзари онїи, кои на Науку вычу. криче и оіцре зубе; опешь нїе могуѢе, да безЪ свакога узрока то чйие; медьу великимЪ числомъ лю* ЛЇй 8