Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

71 шао’ какавЪ си, да си! таковогЪ я не зактевамЪ. Кїао-ОнтЂђ найсмиреітЂйшш и умучителн’Вйшїй одЪ свїю Бонза (ово су Хшезскїи пустынницы) 5 овай са свимЪ своимЪ Міра имїрске славе одреченїемЪ, само за любовь и честь браЋе свое осталы Бонза, и за гореЋу ревность кЪ ВЂры БЂлога Маймуна, суди себи за дужиость дати се у ЦарскомЪ видЪти Двору. Овай падне сЪ челомЪ на подножіе Царскога Престола, и за показати свое крайнЂ смиреніе,почне лизати прахЪ подножія Царева $ кой се зачуди толикой худости, и сЪ тихимЪ гласомЪ рече му: устай горе; и кажи ми, у чему се состоя мудрость твоя. ОнЪ каже, да є нВгова сва небесна, а не земна. Да се онЪ на Земли ничему другому нїе учїо, него мучити тѣло свое, за очистити душу свою. Да е онЪ двадесеть година сЪ ланцемЪ за єдно древо привезанЪ, управЪ на ногу, сЪ рукама кЪ Небу подигнутымЪ, а сЪ главомЪ на десно раме накривл'ВыомЪ стояо. Да онЪ у свакой бутины ногу свои по дванаесть затучены ексера, то есть чавала, носи: покаже Цару бутине, кой са ужасомЪ надье, да є то тако.. УгроженЪ добрый МонархЪ, кЪ евомЪ Мїнїстру рече: Како видимЪ, неЋемо ншда учиниши! све ми за лудымЪ горїй