Moj život i rad

96

Ако раздајемо много новаца, тај новац се троши. Он богати трговце, продавце на мало, фабриканте и раднике свих врста, и тај напредак се изражава у увећању поруџбина за наше аутомобиле. Кад би сви имали велике наднице, цела земља би напредовала, под условом, наравно, да повећању надница одговара повећање производње. Било нам је потребно извесно време док смоусвојили једн;у одређену политикуу погледу надница, и могли смо да утврдимо наднице тек кад смо почели у велико производити модел X. Пре тога смо давали радницима један део добити. На крају сваке године, од неког времена, делили смо радницима један проценат наше зараде. Већ 1909. године, на пр. поделили смо осамдесет хиљада долара, према годинама службеЈ Овај систем има незгодну страну да не стоји у блиској вези са производњом. Радник је добијао свој део тек дуго по свршетку свога посла, и он му је јдолазио као кека врста поклона. Увек је рђаво да 'надница изгледа као какав тога, наднице. нису имале никаквог научног односа са разним занимањимаЈ Један радник је у струци А могао бити плаћен по једној цени, а други у струци В по вишој цени, док се дешава да прво занимање захтева веће знање или више муке него друго. На тај начин има опасности да се увуче много неправде у утврђивање надница, осим ако послодовац и радник уверени да се наднице дају на памет. Према томе, ,бд 1913. године наредили смо да се, за неких хиљаду послова, тачно утврди време које је нужно за сваки од тих послова. Овако утврђено време допушта да се теориски одреди колико сваки радник мора да произведе. Затим, општим обрачуном долазило се до повољне просечне производње, и уносећи у рачун вештину, до-