Moj život i rad

вољство. Симпатија других је, међу животним благима, једно од ретких које имају вредности. Човек који уме да се одлучи на једну страну може остварити у главном све што жели, али ако се међу добијеним богаствима не налази љубав својих ближњих слаба је вајда од свега осталог. Међутим, ови додатци нису нипошто имали карактер поклона. То је ретко ко разумео. ‘Многи послодавци су мислилн да се ми решавамо на ову меру зато што су нам послови добро ишли па смо хтели да се рекламишемо. Оптуживали су нас да реметимо цене на пијаци, и што вређамо стару иавику да се радницима даје што је могућно нижа надница] Ове утврђене цене, ове навике немају никаквог смисла. Њих треба укинути, и оне ће бити укинуте једнога дана, нначе никад кеће ишчезнути сиротиња.

Једна побуда за рад: добро схваћен интерес. Наднице нисмо мењали зато што нам није била воља да плаћамо скупље, ни зато што смо могли да плаћамоЈВслике наднице смо решили да плаћамо зато што смо хтели да наднице поставимо на основу. Не да бисмо сејали поклоне, већ да бисмо осигурали себи будућност. Увек је у опасности да пропадне једна индустрија која плаћа слабе надкнце^. Стварност дакле није била баш онаква какву су је људи обично замишљали. Наш план се у ствари састојао у дељењу добити.рГли уместо да чекамо да добит дође, па да је онда поделнмо, ми смо их хтели унапред процениги приблнжно и додати један део добити, под извесним условима, на наднице радника и помоћника ксји су код нас на раду од најмање шест месеци. Ова расподела је била намењена:

98