Moj život i rad

!.) Нежењеним људима који живе са својом породидом и старају се о њој; 2. Нежењеним од преко двадесет једне године који имају навику да штеде; 3. Младим људима испод двадесет и две године и младим женама које имају некога свога на издржавању. Најпре је имао сваки добити своју надницу, која је тада била за тридесет од сто већа него на другим местнма. Затим се раднику могао дати један део добити. Надница и добит су били срачунати тако да је то скупа чинило минималан приход од пет долара дневно. Део од добити је тако утврђен према броју радних часова и комбинован са надницом на сат, да је онима који су добијали најмању надницу на сат давао највећи процент добити. Ова добит се примала сваких петнаест дана, заједно са надницом., На пример, један радник који је добијао тридесет и четири цента на сат, имао је на име добити двадесет и осам цента и по на сат; то му је чинило пет долара дневно. Други радник, чија зарада је била педесет и четири цента на сат, примао је на име добити двадесет и један цент, што му је чинило шест долара дневног прихода. бвај систем био је створен с циљем да наши радници учествују у напредовању предузећа, али под извесним условима. Радник се морао покоравати извесним правилима учтивости и грађанских врлина. Ма да наш систем није требало да има ничег очинског, ипак се известан патерналистички дух унео у_ту ствар, и то нас је навело да је баталимо. Али наша првобитна идеја је била да уведемо такав систем награђивања, који ће окуражити људе да добро живе, и мислили смо да ће најбоље бити да им

99