Moj život i rad

,06 -р> ч l6 т [Т' о - - - ° часова и надницу утврдио на пет долара дневно . најмање постигао сам штедњу какву нисам никад пре тога имао, али још више сам зарадио кад попех наднице на шест долара.Л, Докле ћемо ићи на томе путу? Не знам? Вероватно бих могао наћи за три долара дневно људи који би радили онај посао за који плаћам шест долара. Не правећи се већим рачунџијом него што су други, пошто је питање подложно нагађању, сматрам, на крају, да би ми требало два ако не и три радника по три долара место свакога од мојих добро плаћених радника. То би захтевало више машина, више моторне снаге и знатно увећање збрке и општих трошкова. Продајне цене које смо утврђивали, увек су нам остављале добити, и као што не видим докле се могу пењати наднице, не видим исто тако докле може падати продајна цена. Ннје дакле нужно заустављати се на овом питању. ГНаш се трактор, иа пример, продавао најпре 756 долара, затим 650, па 625; ту скоро смо смањили цену за 37 од сто и спустили цену на 395 долара, Ово снижење смо могли извршити само зато што смо баш сада почели да производимо на велико. Стандардизација (производња на серије), кад потрошачу омогућава велику уштеду, даје произвођачу такву добит да скоро не зна шта ће с новцем. Али је нужно да његов напор буде искрен, марљив и смео. Стандардизација је, дакле, последња етапа нашега хода. Полазимо од муштерије. Одатле прелазимо на артикал, чији модел утврђујемо, и завршавамо са фабрикацијом; јна тај начин, фабрикација се претвара у средствоТца се дође до једног корисног циља. Не треба губити из видв озу поступност. До