Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

100 а о OC a

Незадовољан његовим ласкањем, Никола, га прекиде:

— Врло си љубазан, Драгоје!... Чпме ћу објаснити узрок твоме доласкуг... Постао си ретка птица.

— Домста, заворно ми је што се морам стидети пред својим добротвором... Алп, знате... свагдашњи послови у министарству...

— Да, да, — климаше Никола главом.

— Побуда за посету специјално је за мене еминентне природе.

— Мислим да бих могао погодити, — осмехну се Никола.

— Немојте мислити да ме је нагнала материјална незгода... Ранију позајмицу ускоро ћу измирити — пођјеззе ођИсе... Учинио бих то и раније, али знате... деликатан положај у министарству... репрезентације... опхођење с дипломатлмма, разним аташеима п нонсулима...

— Наравно, наравно, — одобраваше Никола и накашља се.

— Нисам претенциозан, п не треба тумачити као израз нескромности, ако кажем да сам свестан своје спреме и вредности која је учинила да сам у своме положају реусирао... и то, верујте, без икакве протекције, тако обичне у нас...

— Да. да, верујем.

— Могу вам се похвалити да је Господин Министар, усхићен мојим радом, већ наредио да се спреме два указа: један о моме авансману за секретара, а други за одликовање орденом Св. Саве.

— Драго ми је... Али, — Никола нестрпљиво погледа у сат.

— Молим, одмах ћу прећи на ствар... Бићу слободан да вам откријем жудњу која се већ од дужег времена манифестује у мојој души као нека... како да кажем... мистериозна моћ,