Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

— 107

изненађена. — Он, долазио;... Зашто нам ниси јавног... А шта је хтео с тобом•

— Ништа... хтео је... :

Никола се збуњено устезао с одговором; али опет брзо додаде: — Хтео је да се извини за неко неизммирено дуговање...

Живо интересовање Надино потсети га на Боровићеве речи о »пристанку кћери«, па се трже. И ако је хитао за министарство, очекивао је да ће Нада повести о томе реч, ако има чега. | -

— Интелигентан је али, рекла бих, много уображен...

— Оујета и охолост дају му рђаву сведоџбу о пнтелигентности, а разметање научношћу чини га смешним.

= Чини ми се, драги оцо, да је твој не--

скромни питомац бацио око на нашу Веру.

— Бацио оког — упита Никола живо. —

Знаш ли штогод о томег

— Не бих могла ништа поуздано рећи... Два-трипут нас је пратио приликом шетње... Пун је ласкања.... -

Та га реч умири, уверен да би му Нада, казала да је чега више било. Па како је и сам Боровић молио за »дискрецију« о прошевини, одлучи се да Нади о томе ништа не казује.

= О, добро сам га познао!... Најпре скротан младић, марљив у науци... много је обезавао. А данас: модерна птица шаренога перја, нескроман, несолидан и — са много дугова... Чадам се да се моја Верица не може њиме анети.

— Нисам код ње опазила ничега сумњивог... Али је она у доба, кад се симпатије олако теку, кад се љубав појављује често изненада... И најмања варница моћна је да распламти пухором прикривени жар млађана срца. ;

· — Добро је бити обазрив. Тај је младић наметљив, дрзак... Али, поред тебе, уверен сам,

ЊН –н

с ки