Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

111

Вера се уозбиљи и напући усне. о

= Твоје лично нахођење. А за мене... Боровић је најинтелигентнији од свих млађих људи. То му сви признају... Моја је симпатија за њ.

Нада се живо трже и зачуђено је погледа. Верин је одговор поплаши, па забринуто рече:

— Тако! Твоја симтатшија/...

— Разговор је с њиме, доиста, занимљив, пријатан, и ја радо —

_ Вера застаде. Пред Надиним зачуђеним погледом она обори очи, мислећи да ли је казала какву непристојност. У речи »симпатија« није налазила никакав грех. Она је говорила, искрено, простодушно, што се могло опазити: и по гласу и по изразу лица њена. Али страх: у Наде не даде јој да то уочи, нити да нађе. повољне речи којом би је предусрела, већ је: само гледаше забринуто.

— У томе, ваљда, нема ничега зазорног“

— Хм... нема! — рече Нада механички,. несвесно.

Вера је симпатију рачунала у обичну допадљивост, мирну, разложну, која је сасвим: нешто друго него што је љубав. За љубав још: није знала. О њој је само читала у романима» и поезији... читала о оној страсној љубави »што« тајанственим жаром силно потрева узбуђено» срце«... »што неодољивим пламом нагло обувима узбуркану душу«... »што у страсности незна ни за какве препреке« ит.д. Не осећајући. ни жара, ни плама, ни страсности, била је уверена да у Боровића није заљубљена. Али није. много размишљала о узроцима који су јој подстицали симпатију и који су је привлачили њему · јаче него другима. Сећала се само његове при- “ мамљиве спољашњости и његова ласкања, његових милих речи какве јој досад није нико, говорио; и та спољашњост, миле и ласкаве речи: придобиваху је за њ. А веровала, је да ју је он заволео и срцем и душом. Годило јој је, осе--