Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

19 ——

ћала се поносном што је била моћна да код људи подстиче симпатије, да буде »предмет љубави« њихове. То ју је чинило радосном п срећном, што се и данас, у разговору са сестром, видело јасно у задовољству и осмеху лица њена.

= Домиста, сејо, незнам зашто би било зазорно осећати симпатију према некомег... А он ме, опазила сам, јако воли, обожава!

Вера се опет стаде смејати.

— Воли, обожава! — понављала је Нада згрануто.

— Јест. Замисли само! Јуче је код ТетаЈуце i да. ће ме у оце запросити! Хахаха!..

Пренеражена Нада побледе, а усне јој задрхташе... »Његов долазак код оце« — помисли она поплашено, али се ипак убрзо умири: »Оца би ми то, зацело, казао; зашто би крио... Она дрхтаво дохвати Веру за руку, па стаде говорити брзо, нервозно:

— Казао да ћете запроситиг! И ти сп му

одобрила!... О, заљубљена си у његаг Теби је већ до удаје“... — Не... ја... нисам, — промрмља Вера

\ вбуњено. e — Негог Шта си му казалаг

— Ништа... смејала сам се.

— Како ништа;

— Шта бих му могла рећиг

— Шта би, шта би... 61

Нада јој узбуђено опусти руку, па пође по соби говорећи муклим гласом п нервозно:

— ИМ она је досад крила од мене своју јаку симпатију!... Мислипла сам да ми је њена душа провидна, да ми је јасап сваки покрет срца њена... Како ми је само могао незапажен промаћи развој толике симпатије!... Састанци код Тета-Јуце... а ја је безбрижно пуштала, саму!... Откуда он тамог... О, код Вере је то већ љубав/..

— Не, сејо! Ја нисам заљубљена, — рече