Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

симизам и Хришћанство (1902), Шроповиједи и ексхорте на недјељна јеванђеља, 1—П (1904 и 1906), Шразничне проповеди за целу годину (1908), О реформи верске наставе у основним школама, (1907), Индивидуална настава (1911), Терминологија за средњошколску верску наставу (1913), Видовданска споменица (1919), Хередитарност и васпитање (1999), затим по два издања уџбеника из литургике за средње школе (1908), Библиске повеснице за РТУ разред основних школа (1913), Зборник молитава и пјесама (19132) и Читанка, за средњошколску верску наставу o

ЖИВАНОВИЋ ЖИВАН, политичар и књижевник (14/10 1854, Живковци, округ руднички). После свршене Учитељске Школе, постао је учитељ у Крагујевцу. 1873. Већ: идуће године, послан је у Немачку, као државни питомац за педагогију. Прекинуо је студије због турских ратова, У којима је учествовао. После рата продужио је школовање у Берлину, и, по повратку у Србију, служио је у просветној струци као професор гимназије пуних 15 година. Упоредо с професорском службом, Ж. се бавио и политиком. Отупивши у редове либералне странке после њена сиmacka с власти (1880), Ж. је годинама са-

рађивао на њеним листовима и био је по-“

знат као један од њених првих публициста. Од његових политичких списа нарочито су запажени чланци против напредњака, издани под називом ШЏаметар напредњачке владавине, у две свеске (1882 и 1887). Изабран за либералног шпосланика први пут 1887; 1893 био је претседник кратковремене либералне – скупштине. 1892 изабран је за члана Државног Савета, у ком је телу, са прекидима, остао док није 1994 пенсионисан. 1899

био је министар Народне Шривреде у.

министарству Владана Ђорђевића, а 1908 министар Шросвете у министарству Ђенерала Цинцар-Марковића. Ж. је у политици био следбеник Јована Ристића, који му је до смрти поклањао своје поверење. Ж. има, велики број расправа политичких, педатошких, и из области природних наука. Његово је главно дело Политичка историја Србије у другој половини 19 века, у четири књиге (1993/94), С. Јовановић.

ЖИВАНОВИЋ ЈАКОВ ДР, књижевник и политичар (18/2 1808, Обреж, (Срем — 9/9 1861, Београд). Положио је докторат у Пешти, и био је професор гимназије у Карловцима. 1834 прешао је у Србију и постао директор кнежеве канцеларије. За време израде Устава од 1838, био је послан у Цариград, заједно с АвраMOM Петронијевићем, и док је Петронијевић гледао да ограничи кнеза СОаветом, Ж. се верно држао упутстава кнеза Милоша, и гледао је да Оавет начини што већма зависним од кнеза. Пошто је Устав

ЖИВАНОВИЋ

од 1838 састављен онако како су желили Милошеви противници, JE. je jom пре оставке Милошеве, напустио Србију (магта · 1839), и настанио се у Срему. За време мађарске буне, истакао се као велики непријатељ Мађара. 1850 наново је прешао у Орбију, и био је прво секретар Савета, па онда помоћник министра Шравде и Просвете. У том положају водио је распру са Друштвом (СОрпске (Словесности око језика и правописа, као одлучни противник Буковога правца. Св. Андрејска Скупштина, када. је узела власт у своје руке, решила је да се Ж., са још неким Србима из прека, из Србије протера. Ова одлука била је донета због веза, у којима је ЈА. као и толики други Срби из прека, стајао са аустриским консулом Радосављевићем, коме се приписивао штетан утицај на кнеза Александра Карађорђевића. Осим тога, млађи либерали, који су BOдили Ов. Андрејску Скупштину, били су кивни на ЈА. због његова отпора Вуковом“ правопису. Ж. се убрзо вратио из прогонства, и био је постављен за шпретседника окружнога суда у Крушевцу.

JR. је за живота објавио само неколико пригодних списа. Његово главно дело је Неколико примечанија на књигу Славени у Турској, од Киприана Роберта, које садржи драгоцену грађу о уставној кризи од 1838. Издано је много година по његовој смрти од СОрпске Краљевске Академије. :

Литература: Милићевић, Поменик, 1160. 0. Јовановић. ~

ЖИВАНОВИЋ ЈЕРЕМИЈА, професор Виmre Педагтошке Школе (27/9 1874, Вражогрнац, округ тимочки). Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Зајечару, философски факултет у Београду. По један семестар био је у Лајпцигу и Бечу, ради студија словенске филологије. Професор је од 1896 (Зајечар, Ниш). Од 1905 је професор у Београду. 1919—1914 био је народни посланик, 1918—1919 начелник Министарства ШПросвете, од 1990 професор је Више Педатошке Школе. Нарочито се истакао у Професорском Дру-

штву (1906—1918 члан управе и уредник

Наставника, доцније претседник српског, а од 1923 претседник Главне Управе Уједињеног Професорског Друштва). 1900 до 1902 уређивао је Ж. књижевни лист Градину (Ниш). Од 1910 уређује Венац, књижевни часопис за омладину. Радио је и на белетристици (псевдоним (О. Недић), књижевној критици и редакцији дела, и на школској књижевности. ЊЕ

ЖИВАНОВИЋ ЈОВАН, четник и студент социјалних наука (20/6 1892. Брчко, Босна, — 14/9 1914, код Сребрнице, Босна). JER. је један од најчистијих претставника младе Босне, која је започела атентатима и завршила убиством Фрање Фердинанда, прави тип руског мистичара и револуционара. Кад је Аустро-Угарска објавила. Op-

| = 741 —