Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

литература, која је делом наведена у чланку Ботаника. H. Кошанин.

ЖИВИНИ РУДНИЦИ. Живина руда, цинабарит или руменица, развила се на неколико места. Осим цинабарита има и тетраедрита (у Босни), који служе за добијање живе. | -

У Словеначкој налази се рудник цинабарита у Ов. Ани, срез Крањ. Рудник је основан 95/12 1899, а својина је Рударске Здружбе Ов. Ана, Јесенице. Од најближе железничке станице Тржич удаљен је 8 км. Не ради од 1908. |

У Хрватској вадила се труменица у Тршћу, крај Чабра у Горском Котару, од седамдесетих година 19 века. 1876—1880 извађено је из тршћанских рудника 28.572 кг руде; највише 1876 (21.313 кг), а. најмање 1880 (243 кг). У рудницима се више не ради. ·

У Босни има живиних рудника на неколико места (Зец-планина, Погорелица пла_ нина, околина Крешева, Фојнице, Чевљановића, Машкаре и т. д.). У Машкари су се развили бакарни, антимонски живини сињавци (тетраедрити), који имају (у чиcry материјалу) 38:41% бакра, 27:48% антимона, 7'58% живе. Те су сињавце прерађивали најпре на живу у машкарској фабрици, а затим су их истаљивали у бакар у тамошњој талионици, Рудници више не раде. ı

У Далмацији је основан 1901 рудник у Шпнићу, општине Мишић. СОвојина је Џ. Кениг из Будимпеште. Живе су добивали врло мало, рудник не ради од 1910.

У Србији су познати рудници цинабарита на Авали, код Шупље стене, где их је још предисториски човек експлоатисао. Кроз читаво историско доба били су ти рудници неопажени, Док их нису, притодом градње железничке пруге БеоградНиш, открили. Тада се почело са експлоатацијом живине труде, цинабарита, па је 1885—1891 о извађено 7.796 тона труднога материјала, који је дао само 79:823 кг живе. Минерални материјал садржавао је 1:024% живе. Радови су ускоро обустављени због оскудице капитала, био потребан за детаљно истраживање тамошњега. руднога краја. Ф. Тућат.

ЖИВИНОГОЈСКЕ · (СТОЧАРСКЕ) 3AДРУГЕ су необавезна удружења на 3адружном темељу, у циљу унапређења појединих пасмина, појединих врста домаћих животиња. У ОХО постоје углавном марвогојске и коњогојске задруге. Задаћа 7. 5. је, да се набавком расплодних животиња, селекцијом, вођењем матица и DOдословља, испитивањем | својстава, KOHтролом држања, неге, исхране, мужње и здравственог стања а затим премирањем, изложбама и т. д. диже узгој т. ј. економске способности и трентабилитет целе дотичне пасмине. У Хрватској и (СОлаво-

нији и Словеначкој је нарочито марвогој-

који Je.

ЖИВКОВИЋ

CRO задругарство већ лепо развијено. (В. Задругарство.) 0 JD JO OT. ЖИВИЋ МАТИЈА ДР. (из Товарника), угледан теолог у другој половини 18 века. Био је доктор философије и теологије, па. је учитељевао најпре у Шечују, затим у загребачкој Академији, па у ПШешти у генералном семинару; напокон постао. је професор теологије и каноник у Печују, где · је и умро у почетку 19 века. Нашисао је и штампао више теолошких књига латинским језиком, од којих je De dogmatis ог одохае тен оше шут Х, доживела два издања (Џешта, 1793 и 1803, 4 св.). Био је и одличан проповедник, па је и проповеди Sacri sermones in solemnitatibus Domini штампао (Пешта, 1799): Ta. 0.

ЖИВКОВИЋ АНДРИЈА ДР,, универеитетски професор (23/11 1886, Сикиревци, Славонија). Гимназију је учио у Винковцима и у Осеку, где је 1906 и матуру положио. Философију и богословију свршио је у Риму (Сегташсшт), промовисан је за доктора философије у Риму 1909, а 60гословије 1913. Затим је био 1913—1914 професор философске пропедевтике у бискупском лицеју у Ђакову, 1914—1925 професор философеке специјалне философије и социологије у бискупскоме богословноме училишту у Ђакову, а уједно 1914—1925 majHHR Ђаковачкога бискупа, 1920—1925 управитељ бискушпеке канцеларије. 1916 именован је почасним папским коморником, 1923 тајним коморником, 1994 доцентом, а 1925 редовним професором моралнога богословља. Издао је: Оакраментално дјеловање милости у пресв. Еухаристији (1924), Др. Ант. Цирил (Стојан (1924) и Католичка Просвјета (1994). Осим Tora је писао у Хрватској Просвјети и у Гласнику Бискупије Босанске и Оријемске,

7. JI

ЖИВНОВИЋ ВАСА, песник, протопресвитер (31/1 1819, Шанчево, Банат — 925/6: 1891, Панчево). Основну школу је свршио и гимназију почео у месту рођења, затим је наставио у Сремским Карловцима и Сегедину. 1838 уписао се на правни факултет у Џешти, а потом у Пожуну. 1841 вратио се у Банат, у Вршац, на богословију. Овде је био један од оснивача омладинске дружине Орпске Ологе Банатске. 1846 постао је парох у Шанчеву и главни чинилац ондашњег српског духовног и друштвеног | живота. Учествовао је у народном п0крету 18468. Од 1864 биран је више пута за посланика на народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. 1868 постао је протојереј. — Од 1838 почео је да објављује по тадашњим српским листовима и алманасима лирске песме. Он је добио у школама, и савременом лектиром, делом класично, делом немачко - романтичарско образовање, стога од свих песника пре Бранка, Радичевића, Ж. чини најтипичнију фигуру прелазнога типа, најбољег шретставника једне прелазне епохе, По узору

= 73