Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

дузећа, као Златарка у Цељу, Гризбах у Загребу, Аурум у (израђује само злато за зубе), Браћа ЗлаTap у Сарајеву и Мартин Бартош у Суботици. Ц. Каргачин.

ЖИГРОВИЋ-ПРЕТОЧНИ. ФРАЊО, политичар и књижевник (27/11 1814, Загреб — 94/1 1890, Загреб). Учио је у Загребу философију и права. 1835—1848 био је у служби у крижевачкој жупанији. Уз Нијемчића и Букотиновића нарочито је његова заслуга, што је крижевачка жупанија помагала илирска политичка · настојања. 1848 послала га је крижевачка. жупанија на хрватски сабор, на којем је А. изабран за протонотара хрватскога краљевства (последњи протонотар). Ж. је био приватни Јелачићев тајник, перовођа банске владе и свих банских конференција. Ж. je писао различите прогласе и претставке. 1850 постао је саветник банске владе, а после 1855 премештен је у Беч, у тамошње намесништво. 1861 шостао је потканцелатр код хрватске канцеларије у Бечу, и у том је својству пенсионисан 1865. Поред Ивана Мажуранића на пољу државном и политичком Ж. се знатно издигао над илиреки дилетантизам. Остао је велики број његових списа државоправног и политичког карактера, на немачком и хрватском језику. Међу овима су нарочито важни: Џеђег das Verhiltniss Croatiens zu Ungarn (1846), u Das Selbstbestimmungsrecht Kroatiens (1864), Ж. је у политици био федералиста. — После свога пенсионисања вратио се Ж. у Загреб. Ту је велику пажњу посвећивао хрватском позоришту. 1869, 1871 и 1872 био је интендант позоришта. Његова је заслуга што је 1870 у Загребу основана опера,

Ж. се још 1837 јавио као песник у Даници Илирској. 1879 штампао је Пјесме Фрање Преточкога. 1871 приказивала се његова драма Сејслав Љути (по њој је израђен либрето за Ајзенхутову оперу истота имена), а 1876 Вероника Десинићка. Ж. је превео и Шилеровог Дон Карлоса и неке класичке песнике.

Литература: Народне Новине 94/1 1890; Грловић, Знаменити Хрвати (1898 до 1900, 3). М. Прелог.

ЖИДОВСНКА TPFOBAUHA И ОБРТНА БАНКА, Тузла. Основана је 1917. Кашитал је 3,000.000 дин. Од 1/1 1994 сјединила. се са Босанском Индустриском и 'Трговачком Банком у Сарајеву. ДО И О.

ЖИЖЕН ФРАНЦ, професор статистике на Университету у Франкфурту | н/М. (15/1 1876, Грац). Гимназију и правни факултет свршио је у Грацу. Олужио је у Бечу код суда, у централној статистичкој комисији и у Министарству 'Трговине. 1909 постао је приватни доцент на Университету у Бечу, а 1916 изабран је за редовног професора статистике у Франкфурту. Члан је Међународног (Статиети-

Сремекој Митровици.

ЖИЛАВКА

чког Института. Главна су му дела: Ле statistiscthen Миејметке (преведено и на енглески језик), Soziološie u, Statistik [1912], Grundriss d, Statistik (1921 mr 1923, преведено и на јапански . језик), Fdnf Hauptprobleme d, stat, Methodenlehre (1922), Написао је више расправа y Zeitschrift fur МојКзулиеећан, Золарон нк и, Verwaltungd, Ж. рад је опсежан и минуциозан. Премда је радио искључиво у немачкој средини, сматра се СОловенцем и као такав је долазио после ослобођења. да организује нашу статистичку службу у Београду. ЈИ. ДА.

ЖИЖЕН ЦИРИЛ, инспектор Министарства Трговине и Индустрије (8/7 1890, ВојНик, код Цеља). Ж. је свршио права на Университету у Грацу. Био је у служби у суду и финансиској прокуратури у Љубљани. 1921 позван је у Министарство 'Трговине и Индустрије да организује рад државне управе у погледу туристике. Ж. је учинио много за развој саобраћаја путника и спортских установа, а написао је о томе много информативних и пропагандистичких чланака и брошура.

М. Кос.

ЖИЗОН АУГУСТ ДР., литерарни историчар (8/9 1877, Ајдовшчина, у италијанској Оловеначкој). Ж. је учио гимназију у Горици, права у Бечу, историју уметности и славистику у Грацу. Промовисан је за. доктора 1909. 1903—1905 служио је као суплент у Крању, Љубљани и Горици, од 1905 био је сарадник у институту за историју уметности у Грацу, од 1919 скриптор, затим вођ, а од 1920 је директор студиске библиотеке у Љубљани. — Ж. је најодличнији истраживалац Прешерна, Чопа и Левстика. Важније публикације: Неколико ствари изпод Чоповега ин ШПрешерновега переса (Зборник Олов. Матице, 1903), Запушчински акт Шрешернов (Извештај гимназије у Крању, 1904), Лел — мој кермар (Дом ин Овет, 1905), Терцинска архитектоника в Шрешерну (Зборник Слов. Матиде, 1906), Летница 1833 B Прешернових Поезијах (Часопис за згодовино ин народописје, 1906), Донесек о размерју мед Јанежичем и Левстиком (Часопис 988, BPOдовино ин народописје, 1907), Третјинска, архитектоника B. Шрешерну, 1, Газеле (Зборник Олов. Матице, 1907), Изза младостне добе Левстикове (Карниола, 1919), Левстиково дело за Прешерна (Слован, 1916, 1917), Чопова библиотека (Олован, 1916, 1917), Amor ch'al cor gentil ratto s'apprende (Олован, 1917), Крст при Савици, Приспевек к петдесетлетници Младике (Љубљански 'Звон, 1918, 1919). Главни радови: Прешернова читанка (нов коментар к издаји из 1847), 19922, Франце Шрешерн, поет ин уметник (1995).

И. Графенацер.

ЖИЛАВКА, врста винове лозе с белим грожђем. Даје истоимено вино доброг ква-

· литета. Раширена је у мостареком округу,

с ЛА