Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Живо

у Херцеговини, нарочито између Мостара, и Благаја. И. ОР.

ЖИОВО, планина у Црној Гори, источно од Мале Ријеке, леве притоке Мораче, 14 км североисточно од места Биоча. Висока, је 2.138 M. JJ. B.

ЖИРЈЕ, острво на Јадранском Мору, западно-југозападно .од Шибеника, 12 км удаљено од далматинске обале, на 43" 37:77 до 439 40:6' сев. шир., 15 36:2' до 159 44:17 ист. дуж. Гр. Највиши висови су: Стража 117 M, кота 131 м. Острво је дугачко 11'7 км, широко до 2:5 км, са површином од 17:3 км“. Највеће је насеље Жирје.

П.

ЖИРОВНИЦА, мало село, недалеко од Бледа, у Оловеначкој. Има 289 становника. Ж. има леп положај испод самог Отола, највишег виса Караванка {2.939 M). Као железничка станица ЖЕ. је 'полазна тачка, за излете на Стол и друге оближње врхове Караванка. Ту се, на Завршници, налази и велика електрична централа, која даје електричну струју целој околини.

·

ЖИТИЈА. 8. Биографије.

ЖИТНИК ИГНАЦИЈ, публициста и политичар (24/11 1857, Заградец, Долењско — 98/19 1913, Љубљана). Ж. је учио основну школу у родном месту и Новом Месту, гимназију у Новом Месту (до 1878), а богословију у Љубљани. 7/7 1883 постао је свештеник. Олужио је у разним местима Крањске, наставио је студије 1892 до 1894 у Риму, где је постао доктор римског права. Ђио је најзад каноник љубљанске столне цркве. 1887—1909 био је главни редактор 'Оловенца и писао је у овом листу за време балканских ратова одличне чланке у прилог Орба и савезника. Од 1889 био је Ж. посланик Оловенске Људске Странке у крањском покрајинском сабору, а од 1897 и посланик у бечком парламенту. Литература: 8. Рожич у Коледару Дружбе Ов. Мохора, 1915; Оловенец, 1913, бр. 297—298. ' M. Кос.

ЖИТНИЧКИ СУСТАВ ГОСПОДАРЕЊА се назива врста пољопривреде, у којој на ораницама, превлађује (преко 60%) култура житнога биља (пшенице, ражи, јечма, зоби, кукуруза). Ова наша држава има претежно житничку привреду, јер од све површине оранице отпада на зрнато биље (1922) 73:86%, док на све остале врсте 26:14%, а од ових опет на угар 14:48%, тако да за коренасто (4'21%), крмно (3'58%), индустриско (1:38%), ca свима, осталим врстама биља долази тек 11'66%. У Ж. О. Г. се измењује биље на истом земљишту у кратким турнусима, по којима се зове онда двопољни, тропољни и т. д. Најраширенији “је у нас двопољни (у читавој Србији, Босни, великом делу Херцеговине, | Далмације, Хрватског Заторја), где се измењују кукуруз и бела

жита сваке друге године. Каткад се кукуруз Ђубри стајским Ђђубретом, ретко кад уметним | Ђубретом – поспешује · природ. Земље се тим начином искоришћавања знатно слабе, једнострано исцрпљују, коров често превлађује, природи су неједнаки. Нешто је бољи тропољни плодоред, У којем се измењују озимица (пшеница, јечам, раж или наполице од ових) са јарином (кукуруз, 306, дуван, бостан) и угаром. Угар се пушта стоци за пашу, — да се земља »одмори« — чиме се њезина плодност врло мало помаже, или се пак земља преорава систематски плитко и дубоко (црни угар) по 2—3 пута (око Окопља 4—5 пута), чиме се знатно помаже растворност покоснице тла, уништава коров. земља физикално поправља. У Срему, где је овакав начин обрађивања земље до скоро био најобичајенији, сада се прелази на интенсивније искоришћивање земље. засејавањем угара крмним биљем (грахорицом, лећом, грашком, детелином, зеленим кукурузом и сл.). Оваквим »зеленим угаром« се добија више крме него попашом, омогућује се стајско храњење стоке, добија Ђубре, којим се опет подиже плодност тла, и тако ствара прелаз рационалној менбеној опходњи. (В. Сустави господарства.) 0. Франгеш.

ЖИТО. 1. У Краљевини ОХО заузима, култура Ж. међу свима пољским усевима највидније и најглавније место. Од укупне површине ораница, 5,609.487 ха, било је 1924 засејано са житарицама 4,843.589 ха, или 81:86%. Пошто на оранице отпада само 53:65% од целокупне економске површине, то све наше житарице заједно не заузимају више од 40%.

Готово половину укупне површине наших житарица заузима кукуруз, који се, међутим, по методи културе мора рачунати међу окопавине, а по начину главне употребе међу наше најглавније пићне биљке.

Код нас се због подмирења домаће потребе често гаје житарице и тамо, где им стварно не одговара ни земља, ни клима, и где би други који усев донео далеко већу корист. Ове док у овом погледу не дође до боље поделе рада, лошији крајеви подбијаће нам просечни принос по хектару, те ће тај испадати за целу Краљевину сувише ниским, ма да прави житнички крајеви и нарочито боља газдинства у тим крајевима постизавају принос JK. на хектар, који ни најмање не з8аостаје за приносима најнацреднијих 8емаља. Међу свим Ж. највећу важност имају код нас кукуруз и озима пшеница, на које отпада 24 целе површине свих оранидца. Кукутручз заузима. већу површину и од саме озиме пшенице, а пошто је принос кукуруза по ха већи, него код иједне друге житарице, то је кукуруз у сваком

= 748 —