Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

погледу наша најважнија житарица. Ђеликом делу народа у нашој држави кукуруз је главна и готово једина хлебна храна, док у другом великом делу државе кукуруз је у разним облицима темељ исхране за домаћу стоку. Индустриска прерада кукуруза још није захватила веће тразмере.· Једино производња, алкохола из кукуруза заузима извесну важност, јер се може узети, да од 50 пољопривредних пецара жесте, са округло по 2.000 хл годишње производње апсолутног алкохола, највећи део шпиритуса проивводе из кукуруза. Но на прераду у алкохол не потроши се више од 4—5.000 вагона кукуруза годишње, што износи једва 1% од укупног просечног износа једне године.

1924. која је за кукуруз била веома повољна, родило је, на засејана 2 милиона ха, 379.493 вагона кукуруза у сувом зрну, што одговара просеку од 19:31 а. Кукуруз, са сразмерно високим приносом према другим житарицама, · заузима врло важно место и у нашој извозној трговини. Од приноса повољне 1994, извезено је најмање око 80.000 вагона, а то чини "|. од целокупне производње и претставља вредност од готово 1% милијарде дин. Ту је узета у рачун вредност самог извезеног кукуруза. Међутим, да се 0бухвати цела национално-економска вредност, коју наша привреда има од кукуруза, морала би се прибројати и вредност стоке и сточарских производа, произведених из кукуруза.

Код нас се већином гаји америчка врста кукуруза, која је позната под именом »жжоњски зуб«. У крајевима са хладнијом и влажнијом климом гаје се друге врсте тврдог зрна, са краћом вегетацијом, као што је на пр. чинквантин. Последњих година отпочело се код нас и са селекцијом и тајењем бољих врста кукуруза.

Пшеница озима долази по важности одмах на другом месту иза кукуруза. Површина, која се код нас годишње засејава овимом пшеницом, износи OKO 1,700.000 ха. Како је просечни принос пшенице по ха у пола мањи, него код кукуруза, није велики принос по квантуму главни разлог за јаку културу озиме пшенице код нас, већ одлични квалитет наше пшенице. Док озима пшеница у државама северо-западне Европе често нема више од 8 до 10% протеина, дотле се рачуна да наша пшеница просечно у целој држави нема никада мање од 13%. Војводина и Срем са Славонијом, центар културе озиме пшенице, производе пшеницу често са 16—18% протеина. У целој Европши једино руска и можда румунска пшеница могу каткада да имају више протеина од наше. Због тога се и тражи наша пшеница у светској трговини, јер стране државе, ако већ и не купују нашу пшеницу за директну потрошњу, морају је куповати да с њоме

ЖИТОМИСЛИЋИ

мешају своју домаћу пшеницу и да тако поправе њен квалитет. Добар. квалитет | наше пшенице главним делом је резултат наше континенталне климе.

Просечни ' принос озиме пшенице за целу земљу по ха, из истих разлога као и код кукуруза, релативно је низак, јер не износи на пр. 1924 више од 9:26 а, Но 1924 била је изузетно лоша за принос озиме пшенице. 1923, која је била повољнија, износио је тај: просек 10:8 4. Но ако се узму у обзир напреднији крајеви и боље економије у њима, добијамо далеко веће приносе, који варирају од 20—928 а по ха, дакле ТОЛИКО, КОЛИКО иЗносе просечни приноси најнапшреднијих држава, 'тде је подела културе по природним рејонима већ готово савршено спроведена. Од пшенице остају знатне количине за извоз, делом у облику зрна, делом у облику готовог брашна. Годишњи извоз креће се у границама од 20—50.000 вагона, што по садашњим ценама претставља вредност од % до 1 милијарде динара.

Од домаћих врста озиме пшенице на најбољем је тласу, због свог одличног квалитета, банатска или потиска, која се таји у Војводини, Срему и Олавонији. У новије доба имамо и нарочите две, селекцијом одгајене одлике, т. зв. Оекачета озима пшеница и Румска пшеница (са имања трофа Џејачевића у Руми). У Славонији и у целој западној Хрватској, врло је раширена одлика СОирбанов пролифик (Зјетгђапом рго Не), :

Ове остале житарице гаје се код нас више за покриће домаће потребе, те за извоз преостају мање количине, једино у повољнијим годинама. Култура пиварског јечма нема код нас ни издалека ону важност, што га она има у земљама, западне и северне Европе. Услед жконтиненталне климе, наш јечам не садржи много протеина, као и пшеница, но то је за јечам штетно. Пољопривредна станица у Крижевцима покушала је да семе пиварског јечма (пролетњег) северне провенијенције код нас сеје у јесен, као озими јечам, претпостављајући, да су касни пролетни мразови на далеком северу готово једнаки са нашим зимским мразом. Досадањи резултати врло су повољни, те треба само да се још утврди, да ли северни пролетњи јечам као OBHMH усев може одолети и јачим зимама.

0. Јурић.

2. Жито се зове у Орбији, Босни и Херцеговини сваки усев, од којега се може млети брашно и месити хлеб, на пр. пшеница, раж, јечам, кукуруз, овас, ељда, просо, крупник и т. д. У Војводини се назива ЈА. само пшеница; исто и у Срему, у великом делу Хрватске се зове житом само просо. 0. Ф.

ЖИТОМИСЛИЋИ, манастир Благовештења, на реци Неретви (близу Мостара). По-

= пио