Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖУЖЊЕ

mama блага — познат случај у смедеревском граду, из 1892 и т. д.). Место где се Ж. приносе најчешће су: река, кућни праг или кућа (то су увек Ж. претцима). Ж. мртвима приносе се на гробу, вишим божанствима (богу громовнику, вилама) приносе се А. на брду, понекад и на старинским могилама. Требиње, 'Требиште, Требевић и сл. показују по свој прилици места где је раније приношена Ж. (»тре.6a«). Ж. има перијодичних (мртвачке ЈА. и JR. претцима, у одређене дане, који су заједнички свима народима, код Срба нарочито о креном имену-слави и Бадњем вечеру, исто тако о рођењу, о давању имена, и о свадби, о сетви и жетви, затим о свима многобројним празницима, дакле стварно преко целе године), и случајних (кад се пије вино или ракија, кад се окусе први плодови и т. д.). И једне и друте су многобројне. Заједничке Ж. шриноси домаћин, или најстарији кућни мушки сродник. Жена је приноси само по (врло ретком) изузетку. В. Чајкановић.

ЖУЖЊЕ, кајиш за опасивање, украшен металним пуцадима. На једноме крају виси кључ и бритвица. Носе га, жене. 2007

ЖУИНО - ГАМБЕТА (Јошпо+ - СатђеНеа; Francois Lćonj, дивизиски ђенерал француске војске (6/7 1870, Париз — 9/11 1998, Антиб). Ступио је као добровољац у 6 пук афричких стрелаца 97/11 1888, и прешао је у 1 пук »Опахи« (5раћ) 14/12 1891. Овршио је коњичку официрску школу 1/10 1893 и произведен је за коњичког потпоручника 923/3 1895, за капетана 25/8 1906, пуковника 93/9 1913, бригадног ђенерала 26/6 1917, дивизиског ђенерала, 20/11 1920, преведен (по молби) у грезерву 20/11 1920. Већином је служио у пуку. хусарском, афричких стрелаца и спахи. Учествовао је у колонијалним Daтовима у Алжиру (1891 и 1903, 1908 и 1913, 1919 и 1920), Судану (1893), Западној Африци (1901), Мароку (1905, 1913 до 1915). У (Оветском Рату, на (Оолунском фронту командовао је групом афричких стрелаца. Источне војске (3 пука коњице) од 9/4 1917 до 12/4 1919. Са том коњицом, после пробоја бугарског фронта, настушао je JK. тешким правцем, десном обалом Вардара, преко врлетног терена, одакле се најмање могла очекивати коњица, и појавио се изненадно код Скопља у бок аустро-бугарским трупама, које су отступале, гоњене српском армијом (1). Брзим и снажним нападом онемогућио је АустроБугарима да организују одбрану Окопља, те су та морали напустити, чим су се појавиле трупе пред фронтом. Са својом коњицом А. је први ушао у Окопље и продужио даље тоњење крајњим источним правцем све до Дунава, на који је избио кроз Бугарску. В. Белић.

ЖУЈОВИЋ АЛЕНСА, народни посланик, земљорадник (30/11 1867, Мала Врбица,

срез космајски, округ београдски). Нижу · гимназију и Учитељску Школу свршио је у Београду. Био је учитељ, порезник и претседник општинског суда у Неменикућама. 1899 оглашен је због »извесног злочина« за хајдука, те је био у емиграцији у Бугарској и Црној Гори (1899 до 1909). Због политичких дела био је затваран неколико пута. У познатој Чебинчевој афери (1895) осуђен је на три године затвора. Први пут је изабран за народног посланика 1903. Као посланик ратовао је у оперативној војсци 1912—1919. Радио је на стварању учитељског удружења, учествовао је у комитској акцији у Македонији, радио на уједињењу Србије са Црном Гором и учествовао у покрету Арнаута 1901. Сарађивао је на политичким листовима. ДИ

ЖУЈОВИЋ ЖИВОЈИН, секретар Министарства Финансија (октобра 1840, Врачевић, округ београдски — 925/4 1870, Београд). Свршио је Духовну Академију у Кијеву, а учио је философију у Петрограду и Минхену. Радио је у политичком листу Србија, у Гласнику Српског Ученог Друштва и Летопису Матице Српске. Шисао је о економским и социјалним питањима (O надници, Упоредни напредак слободе и рада, Општа начела за реформу данка. у данашњем друштву, по Прудону, О закону о радњама и др.) Ж. по правцу писања припада социјалистима: Ов. Mapковић та је назвао првим социјалистом. међу Орбима. J. JT:

ЖУЈОВИЋ ЈОВАН, професор геологије на Университету у Београду (18/10 1856, Брусница, округ руднички). Овршио је реалку у Београду, курс математике у Цириху, природно-математички отсек Beлике Школе у Београду, Факултет Наука и Антрополошку Школу у Паризу. Наставничку службу отпочео је 1880 на Беликој Школи као суплент на новој катедри за минералогију и геологију. Редовни професор постао је 1883. Био је главни. секретар Српске Академије Наука од њенога оснивања па кроз дуги низ година, а њен претседник 1915—19921. Његова политичка активност огледа се у дугогодишњем посланичком раду у Народној. Скупштини и (Оенату и у раду као министра Спољних Послова (1905) и Шросвете (1907).

JK. je као професор основао минералошки и геолошки завод и семинар уз катедру тих наука, а 1899 издао је прву књигу Геолошких Апнала Балканскога Полуострва, као орган. геолошкога завода. Под његовим уредништвом изашло је 5 књига овога научнога часописа, који је први почео саопштавати на страним језицима радове српских научника. JR. је: основао 1892 Српско Геолошко Друштво, чији је стални претседник од почетка. Оснивач је и први претседник Орпског

== 759!