Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

жевни Југ, 1918; Нико Бартуловић, Орпски Књижевни Гласник, 1924. И. Пријатељ. ЖУПАЊА, село у Олавонији, у жупанији Срем, на Оави, к југу од Винковаца, куда води железница (34 км). Има 3.258 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област и котарски суд, шумску управу, стовариште дуванских прерађевина и соли, римокатоличку жупу, вишу и нижу основну школу, фабрику танина, пецару шљивовице и средишну пецару жесте, циглану, штедионицу. Родна околина има дивних шума, ораница и шљивика. Само место Ж. народна песма зове »малим Цариградом«. J. M-n.

ЖУПАЊАЦ ИЛИ ДУВНО, sapomr y BoCHH, у Дувањском пољу. Има, 1.552 становника. Знатно је насеље у римско доба. У средњем веку седиште је дувањеког жупана. Католичка бискупија у Д., основана у 15 веку, пренета је у 19 веку у Мостар. — У новије време се развија као економCRO средиште Дувањеског поља и среско место. Тргује стоком, житом. и сеном са Далмацијом. MJ. O.

ЖУПАЊЕВАЦ, град у Србији, северно од Каленића, на платоу уз Жупањевачку реку. На северозападном. углу је округла кула, одавде иде зид правцем, завија полукружно на југ, да закрене к западу, где је четворострана улазна кула, а одавде ко северозападној округлој кули. Унутар зида има још две округле куле и трагови овеће зграде. Очито је римски каштел, који је у средњем веку даље изграђиван. Усред града је новија црква. На супротном брегу има велики град, а ниже јужно код села Превешта други. Не зна се тачно, који је жупан дао име граду.

п.с.

ЖУТИНА

ЖУПАЊЕВАЧКА РЕНА, речица у Ор-

| бији, десна. саставница Лугомира. Извире.

под Гледићеким планинама (Тиква 901 м, Гомила 780 м), састаје се са Дуленском Реком. код села Драгошевца. Дужина тока, је 35'8 км, а површина слива, 166:4 7 JL B. ЖУПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА. Основана је 1910. Централа Александровац. Капитал 1,000.000. Фондови :156.358, остале pesepBe 1.512, ~ улози ·333.282, — менице 1,187.322, роба 839.380, вредећи папири 5.000, добит 138.080 дин. Дивиденда 12%. — Претседник Милош. Ј. TOO,

ЖУПСКИ ДИЈАЛЕКТ. B. Источни дијаЛекти. ·-

ЖУПЧЕ, манастир Ов. Атанасија у Јужној Србији, у Битољској (Области, код истоименог села, у жупи Железнику, јужно од Крушева. Село Ж. помиње се 1335, као селиште манастира Трескавца, а 1337 већ као насељено село ове метохије.

PP.

ЖУРИМ, планина у Црној Гори, 18 км источно-североисточно о од Никшића. Виcoka je 2.100 M. JI. PB.

ЖУТ, стеновито, наго и непошумљено острво на Јадранском Мору, западно од Језера Вранског, између острва Пашмана. и Корната (Крунарског), на 43" 5837 до 439 49". сев. шир., 15" 15:4' до 159 998 ист. од Гр. Дугачко је 12 км, просечна ширина. је 2 км, а површина 16'7 M". Највиши висови од северозапада на југоисток су: Грба 134 м, Вртлац 163 м, кота 176 M, Жуто 153 м, кота 154 м. Једино нешто веће насеље је Пристаниште. BD.

ЖУТИНА, бело вино, које је врило два дана на комини и постало жућкасто (Далмација), И.