Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ЗАБАВЕ СЕЉАЧКЕ. Б. Игре. ЗАБАВИШТА. В. Школе.
ЗАБАВНА БИБЛИОТЕКА основана је“
у Загребу 1913, настојањем Др. Николе Андрића, у заједници са Земаљском Тискаром у Загребу. Задатак је 3. Б., да извдаје романе и новеле из светских књижевности у хрватском преводу. Оврха, 38 којом су покретачи ишли, била је, да се из руку хрватских читалаца избије Heмачка и талијанска књига. За 12 круна на годину имало се издати дванаест романа. Тако је већ прве године издана по једна књига Достојевскога, Хамсуна, ЈЛотија, Данилевскога, Вајлда, Јенсена, и др. Касније су издавана по два романа Ha месец, тако да је до конца године 1925 издано 375 књига. Неке су од тих књига доживеле и по четири издања. Одлика. је ових књига добар језик и актуелност најновијих издања из великих западних литература. Поједини велики аутори дошли су овим издањима први пут до речи у нашој књижевности. 1992 основана је, под овим именом, у Загребу и књижара (акцијско друштво, с основним капиталом од 300.000 Дин.), која се у првом реду бави растурањем књига 5. rmp
ЗАБАВНИН, поучно-књижевни алманах. Почео га је издавати 1815 у Бечу Димитрије Давидовић. У Бечу су изишле књиге (1815—1821), у Србији четири (1833—1836). 3. је био први српски алманах, по чијем је угледу покренуто доцније више алманаха. У 77.
ЗАБЕЛ, манастир CB. Богородице, У Јужној Србији, Скопској Области, у близини (Отарог Нагоричина, код Куманова. Црква је подигнута из рушевина 1856, прилозима из околине и Београда. Манастир се зове по имену шуме, у којој се налази, крај питоме Сераве, у сливу Пчиње. Забележено je предање, да je стару цркву зидао кнез Лазар.
Литература: Ј. Хаџи Васиљевић, Јужна, Отара Србија, 1 (463—467).
В
ЗАБОН, село у Хрватској, жупанија Вараждин, котар Крапина; у Загорју, на десном брегу Крапинице више њезина утока. у Крапину; железничка раскрсница Ha прузи (Загреб—) Запрешић—3.—Крапинске Топлидце—Вараждин с два крака: крак
у Крапину (16:5 км) и крак у Горњу СОту-'
3
школу.
бицу (12:9 км). Има 262 становника, по-
шту, телеграф и телефон, општинско лпо-
главарство, римокатоличку жупу, пучку Ј. М-н.
ЗАБРАТНКА, · бела повећа марама без украса, којом жене и девојке повезују главу. Носи се по Морави, Тимоку и у пиротском, нишком и врањском OE
ЗАБРЂЕ (ЗАБРДИЈЕ), предео у Јужној Србији, у Битољској Области, подгор-
· ска жупа, на северној страни Отрумичког поља, око реке Турије, а испод огранака ·
Ограждена и Малешких планина. У на-
шим старим споменицима помиње се 1378,
и у њему село Робово. које и сад постоји. В. ОР.
ЗАВАЛА, манастир у Попову, у пола узидан у камену. Подигнут је вероватно у 14 или 15 веку, али сигурна датирања почињу тек из 1514. 1587 добио је ферман да оправи цркву. Живописан. је. 1619. Имао је веза с осталим нашим манастирима у Херцеговини, и даље са Отуденицом и Св. Гором. У њему се очувало око 30 рукописа 16—17 века. Постоји и сад.
Литература: Монографија В. 'Ћоровића, Старинар, 1, 1993. В. 7.
ЗАВАЉЕ, село у Хрватској, у жупанији Лика-Крбава, котар Кореница, 423 м над морем, близу босанске границе према Бихаћу, на кордунској цести Доњи Лапац83—Слуњ. Има 759 становника, пошту :и телеграф, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, основну школу, котарску шумарију имовне општине оточке.
: Ј. М-н.
ЗАВЕРА ХРВАТСКИХ И УГАРСКИХ ВЕЛИКАША ПРОТИВ ЦАРА ЛЕОПОЛДА 1. Срамни вашварски мир, после сјајне победе хришћанске војске код Св. Готхарда (1664), примљен је у Хрватској и Угарској Ca огорчењем. Ту се већ дуже времена тражио рат с Турцима. Огорчење се још повећало ширењем лажних гласова о тај-
ним клаузулама у уговору с Турцима: да.
је двор у вези с Турцима, и да је Турцима одобрен слободан пролаз кроз Хрватску У Италију на млетачко земљиште. Мржња против Немаца водила је у неизбежни сукоб. Опорних питања између Хрватске, Угарске и Аустрије било је доста и од раније, нарочито централизаторска тежња Беча, да од Хрватске и Угарске учини аустриске покрајине. Двор је био шпри-
| 758 —
зрак