Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАВРАТНИЦА

препис у библиотеци Југославенске Академије. 3. је написао своју историју латински, а превео је на италијански 1714 Алберто Папалић под насловом Historia Dalmatina di Domenico Zavoreo, nobile di Sebenico, 1603 (y 5 књ.) Рукописи се чувају у Југославенској Академији и у JOHдонском Вгизћ Мизешт, : Литература: И. Кукуљевић, Гласовити Хрвати прошлих вјекова (1886, 126 до 138); Ф. Шишић, Епсћиз оп (38—39), В. Новак. ЗАВРАТНИЦА. ВБ. Јабланац.

ЗАВРЕЛИЦА вина. Многа вина, врела у лошим пивницама, не превру потпуно у јесен, те у пролеће, када топлина у пивници порасте, почну опет врети. Вино се узмути, те се дуго мути и тешко се чисти, оно заври. У многим крајевима, ако су јесен и зима непогодне, велики део вина заври (Далмација, Хрватско ONI

ЗАВРШНИЦА, поток у Оловеначкој, под гором Стол, недалеко од Бледа. 5, је постала позната од када се почела експлоатисати њена водена снага и саградила велика електрична централа, која даје електричну снагу бледској и горњесавској котлини, све до Крања. Управа електричне централе је у селу Жировници.

· 4. M.

ЗАГАРАЧ, племе у KaTyHCROJj HaXWJH, у Црној Гори, испод планине Гарча. У 8. је некад становало старо племе несрпског имена Малоншићи, који се у историским податцима помињу у 15 веку међу другим племенима у Горњој Зети. Ово је племе расељено, у 16. веку, а од тада је 3. насељен. досељеницима из разних страна, највише из племена Братоножића.

Литература: Насеља, 15.

JJ. JI.

ЗАГЛАВАН, област у западној подгорини (Старе Планине, која се спушта према Књажевцу.

Литература: вак (Насеља, 9).

ЗАГОДА ФРАЊО ДР. професор Университета и почасни претседник загребачког духовног стола (23/10 1871, CaMoбор). Гимназију је учио у Загребу, а богословију на Университету у Загребу и Ђудимпешти. За доктора је промовисан 1900, за свештеника заређен 1894. Био је на више места капелан, па професор реалне гимназије у Беловару и Карловцу. Овеучилишни професор у Загребу постао је 1912, 1919 је пенсионисан, а 1921 рехабилитован. Писао је у Католичком Листу и у Кршћанској Школи. Посебно је издао: De зећјазтађфе РћоНапо (инаугурална JIHсертација) 1900. На хрватски је језик превео и 1995 штампао цело: Свето Џисмо Новога Завета. J. J.

ЗАГОНЕТКЕ су књижевно најмање важна врста народне књижевности, али су

М. Станојевић, ЗаглаU. JT:

употребљаваних само у 9.

фолклорно занимљиве. Оне служе као књижевна забава ниже врсте, од прилике као ребуси, шараде и т. д. у нисаној књижевности. Прве објављене народне 3. су у календару Е. Павића од 1761. Више систематски је бележио 3. Вук (преко 100 уз Народне српеке приповијетке 1821; а попуњено, близу 800, у државном издању 1897). Највише систематска и најпотпу-

нија је збирка, Ст. Новаковића (1877). — _

Као што су мало скупљане, о 3. је мало и писано (И. Радетић, Преглед хрв. трад.

књиж., 1879; С. Ктек, Ешјенипв..., 1887; · Маретић, О народним загонеткама хрват-

ским, 1881). i

Код старих источних народа и Грка 3. је имала религиозни значај, а да га је и наша 3. имала у прошлости претпоставља се по њеној употреби уз месојеђе. Очевидније је да 93. још чувају трагове старих митова. Тако је сунце у нашој 9. »чаша масла« или »чаша воска«; месец је сивац, ђого, или зеленко (као што је у руској 3. ждребац); вилу »гора роди, роса доји, сунце узгоји«; грмљава и олуја су ударање »златних свирала на сребрном гувну«; зора је »вила с венцем око главе«; занимљиво је да је иста 3. за дугу и змију и т. д. Али је број 3. са митским траговима мали, много је више новостворених. Од нових су неке позајмице из туђих књижевности, таква је ОСфинкеова 9., 618 Вукова; као што их има и библиског порекла. Већи број тих позајмица дошао је преко старе наше црквене књижевности.

По облику, O. ce деле на две групе: једне су са алегориским обликом, а друге су само питања, заснована на двосмислености или духовитом опажању веза, или просто на знању ствари. На пр. пуж, у првом случају: »ни коњ, ни во, опет самар носи«, у другом случају: »ко ваздан иде, а из куће не излази“«. Иначе 3. имају 0с0бине осталих врста народне књижевности: многобројност варијаната од једног типа, затим, као последицу усменог преношења, кварење и оштећеност појединих облика или варијаната, стајаће бројеве, стајаће епитете, стајаћа имена. Спољашњи облик им је, као и код пословица, некад прозни, некад ритмично прозни, некад у стиху. Специјална особина 9. је често ковање нових речи, некад сасвим неразумљивих и

С. Матић.

ЗАГОРА. BH. Загорје. : ЗАГОРАЦ АНДРИЈА, композитор. (11/11

1886, Петриња — 14/8 1914, Шабац). 3. je:

учио · основну школу и положио испит зрелости у Учитељској Школи у Петрињи. а Консерваторијум је свршио у Прагу. Био је учитељ музике у Супетру, на острву Брачу, и у Ловрану (Истра), потом је постао учитељ основне школе у Шишинци.

Погинуо је у боју код Шапца. — 3. је из-.. радио, на основи пучких попјевака, много , компоновао је много

мешовитих хорова,

— 762 —